Nova Evropa

Сосова мати била је из племена Осета, више на гласу по пљачки него по смиреном начину живота у кавкаским врлетима. У свом родном мјесту провео је Сосо дјетињство и полазио пучку школу. Очева постоларска радиона није могла издржати конкуренцију са фабричком робом, и једнога дана — Визаријон Џугашвили распрода своју сиротињу и отпутује са фамилијом на рад у Тифлис. Сосу је било тада четрнаест година. Дуго времена водио је дјечак несређен, улични живот, учествујући са много темперамента у бучним манифестацијама којима обилују оријентални градови. Млади, декласирани Џугашвили убрзо се снашао у новом амбијенту и нерадо се покорио одлуци родитеља, да ступи у нижу богословију. А ипак је та богословија постала пресудном за његов живот.

На прелазу у ХХ стољеће, Тифлис није још био индустријски град. Иако је — услијед увоза руске фабричке робе — немилице страдао обртнички сталеж, о подизању домаће индустрије, која би апсорбирала декласиране обртнике макалаке —, још није било говора. Ти декласирани елементи, без икакова социјалног и привредног упоришта, сачињавали су највећим дијелом онај »лумпенпролетаријат« који је тако карактеристичан за подручја Источне Европе у које почиње продирати западњачки капитализам. Са тим елементима саобраћао је и млади Стаљин, и добар дио свог одличног познавања маса и владања њом стекао је већ у том кругу. Радника, пролетера, у западњачком смислу ријечи, било је тада само у тифлиској жељезничкој радиони, и ти радници били су први Стаљинови учитељи марксизма. Преко њих добијао је Стаљин, а и други ђаци богословије, популарну марксистичку литературу, која их је сугестивно уводила у нов мисаони живот. Истина, из оних елементарних засада марксизма, у танким свешчићима, није се могло изградити некакав поносни марксистички »велтаншаунг« западњачког стила; али је зато ипак то био довољно увјерљив критери] постојећих односа. И без нарочите теоретске спреме био је за Грузијанце принцип класне борбе — редуциран на своје најпримитивније форме — импресиван, у њиховој биједи и неимаштини. Економски облици класних супротности, транспонирани у чувствену сферу класне мржње, били су увијек социјална атракција за разбаштињене ...

315

|ђ 4

RALE