Nova Evropa

цијели свјетски круг. Он је сав прожет примитивном и дирљивом кавкаском једноставношћу, која је својствена горском ратнику, а која је тако туђа комплицираном свијету политике и интрига. Морални кодекс горског витеза је некомплициран и величанствен: добро је убити непријатеља, још је боље убити десет непријатеља, а ко се зна осветити и убије стотину непријатеља, тај има право да буде слављен и овјековјечен као велик јунак... То је Оријент, прастари, непатворени Оријент! Западњаци узалуд покушавају да тај систем опонашају. Узвишена лукавост, незакочена бруталност, чврсто увјерење о свом праву, приступачни су и уравнотеженом, некомплицираном, и спором, горштаку. Стаљин је чисто отјеловљење овог оријенталног чувства: њему је цијели вањски свијет објектом његова апстрактног дјеловања на подручју праведности и лукавштине, јер цијели се свијет за њега састоји од непријатеља, од природних непријатеља, које он мора поубијати и уништити. То је праведно, отмјено, и вриједно опонашања...« Као код свих примитиваца, тако јен код кавкаских народа: непријатељ је сваки онај који је изван крвног сродства, изван племенске заједнице. Стаљин је ту крвну заједницу, у чијој је традицији одрастао, протегао на нову заједницу у којој је живио, — на бољшевике. Изван те заједнице, за њега је свако непријатељ; а у самој заједници треба да влада пун ауторитет, одговарајући традицијоналним формама патријархата у кавкаским крвним заједницама. С обзиром на те особине, Грузијанац Стаљин се најбоље снашао у бољшевичкој партији, у којој је гвоздена дисциплина основ за опстанак револуцијонарне заједнице.

Ово примитивистичко схваћање облика људске заједнице, према којем је свако непријатељ који не припада истом племену, основна је линија у политичком расуђивању Стаљина, које се зачело и које је израсло из крви и тла Кавказа. Само кад те исконске елементе у души Стаљина узмемо у обзир, можемо разумјети његов однос према људима и догађајима, за све вријеме његова живота. Из перспективе европског моралног, па и правног, кодекса остаје Стаљин савршено неразумљив. Из његових психичких диспозиција треба, исто тако, настојати да се разумију и оне његове особине које су издашно квалифициране као окрутност и крволоштво. И у том погледу вриједи забиљежити запажања Есад-беја: »Кав-

319