Nova Evropa

методама социјализације, на челу са Риковим, Бухарином, и Томским. Али је главну борбу водио Стаљин са Троцким, и то скоро пет година, док му коначно није успјело да га (године 1929) дефинитивно пребаци преко границе. И они који бијаху преостали иза пада Троцког били су представници интелектуалне Европе, културне суперијорности и профињена животног стила. Мако су ти европејизирани бољшевици: Зиновјев, Камењев, Бухарин, Радек, Риков, Томски, Соколњиков, Пјатаков, Смирнов, и други, били међусобом подвојени у својим схваћањима, ипак су они остајали представници једног свијета и гледања који су Стаљину били страни. Као што је Жидов Гамбета био представник новог француског нацијо» нализма, тако се Грузијанац Џугашвили-Стаљин испречио као носилац новог совјетског нацијонализма. Служећи се искуствима међународног, политичког, и социјалног живота, Стаљин је с подозрењем посматрао рад »европејаца« у партији, нарочито Троцког, чија је револуцијонарна романтика налазила свој израз у теорији о »перманентној револуцији«.

Стаљин је свјесно напустио читаву фразеологију Свјетске Револуције и њој насупрот изградио своје схваћање о социјализму у једној земљи која је стварно један континент. Према његову увјерењу, само би привредно јака земља, отпорна и снажна, могла постати осовином за нов социјални поредак у свијету. Пјатиљетке су биле пут којим је пошао Стаљин, пут који је ван сумње био добрим дијелом успјешан за унутарњу изградњу СССР, али и пут који је уједно потпуно апсорбирао све енергије земље. СССР се потпуно повукао из вртлога европске политике, забављен сам собом, и то забављен у толикој мјери да је онерасположио и оне Словене који су готово религијозном преданошћу гледали у Мајку Русију. Као да се извршило предвиђање Енгелса још из године 1882. У једном писму упозоравао је он Бернстена, да ће револуција у Русији створити такву ситуацију, да ће се све снаге земље требати утрошити за унутарње потребе, тако да ће се панславизам распасти у ништа. И то је тачно: данас се варају они који мисле да ће нови совјетски нацијонализам наслиједити традиције старог панславизма; тај нови нацијонализам има смјернице које одговарају ново створеној ситуацији у Европи, и у првом се реду распламсава на снази и величини СССР. Тај нацијонализам није сентименталан.

327