Nova Evropa

мењев, Преображенски, Радек, Раковски, Риков, Серебрјаков, Смирнов, Томски, Троцки. Након преузимања власти, изабрао је био УП партијски конгрес — у марту 1918 — и посебну комисију, која је имала да изради нов, обвезатан програм партије. У комисију је бирано седам лица: Љењин, који је умро, Стаљин, и пет »агената Гестапоа«: Троцки, Зиновјев, Смирнов, Соколњиков, и Бухарин. — Непосредно иза смрти Љењина изабрао је — у мају 1924 — ХИП партијски конгрес ново вођство партије, »Политбиро«, са седам чланова; овоме је припадао Стаљин, са шест »агената Гестапоа«: Зиновјев, Камењев, Троцки, Бухарин, Риков, и Томски. Сви горе споменути били су вођи Руске Револуције. Петорица од њих: Троше ки, Зиновјев, Камењев, Риков, Томски, били су и чланови ЈЉбењинова Политбироа, коме су — осим њих — припадали још и сам Љењин, и онда Стаљин. Ако су тачне оптужбе изнесене на суду, онда се открива катастрофална слика: да се најмање пет седмина вођства Комунистичке Партије и вођства Октобарске Револуције састојало од издајица и убојица, агената Гестапоа и шпијуна. Али је слика још катастрофалнија ако су оптужбе биле. лажне!... Сви знамо да »богови жедне«, према ријечима Анатола Франса, да »Револуција гута своју дјецу«. То је најбоље показала Француска Револуција. Истина је, коначно, да нема револуцијонарног покрета без туђинских агената и. издајица. Али до московских процеса није било познато, да би се претежна већина представника једне револуције могла састојати од издајица, нити да је икоја револуција тако редом пождерала сву своју дјецу. Кажу, да је Крупскаја, жена Љењинова, једном приликом изрекла, да је и Љењина вјеројатно само смрт поштедила од исте судбине...

Али, није ни мјесто ни прилика да се улази у расматрање читавога механизма московских процеса, који су европску јавност у правом смислу ријечи запањили; нити смо позвани да овдје о њима изричемо суд, већ ни зато што су наша морална и правна мјерила друга од ових на капији Истока. У сваком случају, то је радикално чишћење омогућило Стаљину, да се ријеши свих традиција Октобра, те да започне нов перијод у развитку Совјетске Русије, перијод који га је далеко одвео од некадашњих револуцијонарних постава Љењина и његових најужих сарадника. Александер Херцен је једном приликом изјавио, да Русија никад неће поћи златном

329