Nova Evropa

у СССР је сложена мјешавина из азијатства и американизма, који се русифицирају и претварају у нов совјетски нацијонализам, односно у евразијски империјализам. На елементарно чувство за заједницу — типично за Азијата, који је изразит антииндивидуалист и представник масовне нивелизације —, накаламљен је американски оптимизам, култ технике и енергије. Сам Стаљин, иако никад није био у Америци, говори о њој с обзирима који код њега нису уобичајени кад је ријеч о капиталистичким земљама. У разговору са Лудвигом, он се о Америци изражава с највећим признањем: >»... Постоји само поштовање према америчкој практичности у свему, у техници, у литератури, у њиховим пословима. Ми никад не заборављамо, да је то капиталистичка земља; али, то су здрави људи, боље рећи, тамо имаде много здравих људи, душевно и тјелесно здравих, у читавом свом односу према раду и према својој ствари. Та пословност и једноставност уживају нашу симпатију. Упркос капиталистичком карактеру, тамо су обичаји у индустрији и привредној дјелатности демократскији него ма у којој другој европској земљи, гдје не престаје утјецај грофова... Мако је ова државна форма у многим европским земљама разбијена, ипак у њима живи феудални дух. Отуда су произашли многи техничари и специјалисти који су сачували аристократску традицију. То се не може рећи за Америку. То је земља колонизатора, без властеле и без аристократа; отуда и здрави обичаји. У индустрији и у привреди, они су једноставни, и наши радници, који су постали привредни вођи, запажају то одмах у Америци. За вријеме радног времена тешко ћете разликовати инжењера од обичног радника...« Штавише Стаљин, иако сумња у успјех планске привреде у оквиру капитализма, одаје и лично признање Розевелту, како се то види из његова разговора са Велсем: »... Не желим потцијенити замјерне личне одлике Розевелта, његову иницијативу, одважност и одлучност. Он се бесумње истиче као једна од најачих појава међу вођима сувременог капиталистичког свијета ...« Велико је питање, да ли ће се многи Американци сложити са Стаљиновим погледима на американску демократију, која за њих прима своје посебне одлике удешене од индустријске и финансијске олигархије.

331

| |