Nova Evropa

ако устреба. А са вјером, живом и истинитом вјером, при лази се сигурно без лутања к постављеноме циљу. Само, тај циљ мора свакоме бити јасан: и онима који мисле дасуу покрету, и онима који га се боје и који му се супротстављају.

Али, да погледамо ствари из ближега. Барем један мали и незнатни дио оне свеукупности која чини и ствара народни живот. Када смо установили, да је наш народ у својој претежности сељачки, дакле да средства за одржање свога живота вуче из труда што га улаже око обраде земље, те да је свој живот морао прилагодити и плодинама и користима и потребама земље, тада смо и нехотице присиљени размишљати о томе: како он саставља крај с крајем» Присиљени смо испитати његове потребе и установити којим и каковим их средствима покрива. Идући тим нашим настојањем, доћи ћемо до праве слике, која ће нам разоткрити тајну: како живи претежни дио нашег сељачког народа, а и оногау градовима. Ми ту слику нећемо овдје износити. Сувишно је за онога који проводи своје дане у призми те слике; испразно је за онога који је не носи у души.

За ово наше образложење биће од користи, ако покушамо плодине и добити, што их наш човјек на разне начине вуче из земље, претворити у новчане вриједности, како бисмо могли оцијенити могућности које му се пружају да би са добијеним прибавио себи она добра, предмете, и ствари, који су му за живот потребни, а што му их сама земља не даје. Када се је наша мисао упустила у та расматрања, ми ћемо — између мноштва неповољних чињеница — лако уочити и ову обичну појаву: што је мање посредника између тежака-произвођача и потрошача, утолико је сељак примио праведнију вриједност за свој производ. Опет, што је он посредније прибавио своје потребе, то их је и јефтиније купио; а што је кроз више руку прошла та потребна роба док је стигла до њега, утолико јој је и цијена непрестано скакала. Исти је случај настајао и онда када тежак није могао да готовином плати потребну му робу: цијена се је роби на чекање, на вересију, повисивала тако да је вишекратно прелазила дозвољену каматну стопу на уложени новац за робу. Оскудни живот сељачког народа постаје тежи услијед ових појава. Из свега тога морала се је породити једна здрава мисао: да се искључе сви ти многоброј-

368