Nova Evropa

А ипак... Створили смо велику државу. Створили смо град, макар још примитиван и неизграђен. И тај град је преузео вођство државе и народа. Државе у првом реду. А преко државе и вођство народа. Хтио-нехтио, тај народ, цијела та огромна грађевина, чудновато изгледа. Њезин морални, њезин духовни изглед, тако очајно мало личи на наше дојучерашње морално биће, на морал и садржину духовног народног живота. Што се то десило са моралном величином нашега народа, који се вјековима некомпромисно залагао за велике идеале слободна човјека и слободна, независна народа»... Устручавамо се да улазимо у расматрања и одговор на то питање. Али је довољно већ да констатујемо стање које постоји. А рекли смо: то је стање неутјешно. Иде се понекад тако далеко, да се отворена издаја народних идеала приказује као заслуга која тражи награду... Опасност је ту, не на прагу — већ у самој кући! Ту опасност треба сузбити прије свега. А кад буду отаџбина и нација у безбједности, народ ће се по заслузи разрачунати с гријехом и грјешницима који доводе у питање његове велике и крваве тековине.

Опасност је озбиљна и многострука. Акција за сузбијање не трпи одлагања. Дремежљива Марка треба пробудити. Куцнуо је посљедњи час. За један тако огроман спасоносан посао морају се наћи на окупу све морално здраве, за живот способне, своје нацијоналне и отаџбинске дужности свјесне снаге нашега народа. А наш народ има довољно тих снага. Не тражимо ништа туђе, ништа незарађено, ништа неправедно стечено. Хоћемо да живимо својим сопственим животом, на својем крвљу и знојем заливеном слободном тлу, у заједници и поред других слободних нација. То је велики морални закон којим се руководио наш народ вјековима. То је и данас наш врховни закон. То је једини пут који води спасењу. Тим путем морамо одлучно закорачити. Наши преци су утрли тај пут. Недоумице нема. Погријешити се не може. Зарези прошлости су снажни и неизгладиви. Морални путокази на том путу су вјечни. Наша нација зна те путоказе. Она ће их се вјерно држати, јер су њезини, јер су спасоносни, ма какве опасности пријетиле. Зна наша нација и умирати за своје идеале. И умираће славно, ако мријети мора.

Рт. Н. Шкеровић.

359