Nova Evropa

ламенту, они се појавише у великим социјалистичким и комунистичким партијама, па су сви режими после Рата морали да попуштају под њиховим притиском, у правцу либералне социјалне политике. Оно што је цар Виљем учинио у малом, то се сада догодило у великим размерима и, разуме се, пореметило је читав привредни и политички живот Немачке, угрозивши је у њезиним највиталнијим интересима. Неспособност за конкуренцију, смањење продукције, огромна незапосленост, големи приноси из државнога прорачуна за помоћ незапосленима, велика скупоћа, и претећа глад, били су последица овакова стања.

У тако критичној ситуацији појавио се Хитлер. Било је јасно, да Немачку државу може спасти само онај који ће смети и моћи да немачки раднички сталеж стави на право место, и да реши однос рада према капиталу, тако да омогући и опет и конкуренцију и продукцију немачке индустрије. Главна парола Хитлера била је: навештај рата немачким комунистичким организацијама. Радници-комунисти стерани су у ред драконским мерама и »уклопљени« поново у немачки народ. Законом о »нацијоналном раду« радничко је питање коначно решено. По том закону, радницима је онемогућен сваки штрајк и саботажа, а радно време одређено је са 60 сати на недељу. Ако се сетимо, да су француски радници у исто време радили 40 сати на недељу, те да то за саму Немачку представља разлику од приближно 400 милијона радних сати недељно, онда ћемо лако уочити и осетити, како је крупну ствар извршио Хитлер, и како је све остало што се је затим догодило у Немачкој, а онда иу свету, само логична последица тога. Нарочито је логична последица: уклањање формалне демократије и представничког система на темељу општега права гласа. И Хитлер је радницима дао повољне услове за живот, и то још много повољније него ли Вајмарска Немачка, али им је све то лако могао дати на рачун оних 400 милијона радних сати недељно, које они сада више раде...

Нацијоналсоцијалистички режим у Немачкој спасао је земљу од расула, успоставио грађански друштвени поредак и ауторитет државне власти, која тај поредак чува. Створивши услов за просперитет привреде, створио је и услове за оружање и добру војску, па је тиме осигурао Немачку

“x

кои