Nova Evropa

ске уметности:воде у Рим, и преко њега. у грчку старину. па: је још године 1888 отишао на Исток, у Малу Азију и Месопотамију, да тамо тражи порекло уметности и уметничког стварања Европе; и истрајао је у својим истражи: вањима, све док у Ирану није нашао своју »азијску Јеладу«, те — према свом уверењу :== уједно и лек за.многе предрасуде и кључ за загонетке које су га мучиле. Главну поделу уметности извршио је -установивши начелне разлике између јужне уметности, која стоји у служби силе и почива на верном приказивању природе и човека, и уметности севера, која се иживљава у чисто духовним видовима и испове: стима. Сваке године објављивао је нову књигу о. својим резултатима, од којих је последњу (»Решевеће Могдазеее«) још сам уредио (1940), док је његово завршно дело (»Ештораз Machtkunst im Катећ 'des Ezrdkreises«) остало у O а сад је у штампи. о i

И код нас у Југославији био је Јосиф а добро познат, и имао је следбеника и ученика. Он сам писао је и о средњевековној српској уметности, а нарочито о старохрватској уметности (велику студију о томе издала је Матица Хрватска, 1927). Овај рад Стриговскога спомиње и писац. »Уметничког прегледа« (Ђ. Б.) поводом његове смрти, у »Српском Књижевном Гласнику« (од !. фебруара таг; стр. 235/236). Зачудо, у овој белешци не говори се ништа о пажњи и интересовању што их је овај -чувени бечки професор и историчар уметности посвећивао Ивану Мештро вићу и' његовим радовима, о којима је често с одушевљењем и усхитом писао. Читаоци »Нове Европе«, чији је он такођер био добар. пријатељ и сарадник, сетиће се, да је Стриговски-и у Загребу одржао предавање о Мештровићу; које је приредила »Нова Европа« (31. маја 1924, одштам: пано у »Н. Е.« од 1. јула игг.), и да је пре тога (20. и'22% марта 1924) предавао на Пучком Свеучилишту »О утицају Истока на уметност Балканског Полуострва« (види уводник »Нове Европе« од 21: априла и. Г.). И студију за немачко издање књиге »Мештровић« написао је Стриговски, као што од њега потиче и чланак »Ете Ста геће уоп Туап Ме гохе« у књижици »Госпа од Анђела« (који је чланак прво“ битно, у другом "облику, објављен У "насолису »Решвеће Kunst und Dekoration«, Darmštadt). ·

104