Nova iskra

СтРАНА 92.

НОВА ИСЕРА

Б рој 5.

јунака српског под штитом, копљем тетивом и стрелом, сјајним мачем или .... „Токе на грудма витешвим, Што су мрком крвљу покапане" , или ноћ под шатором, бледо лице самртника, месечину, сенку Лалину, црну одећу старога пророка, седе власи стараца, шарену живописну гомилу: народ, главаре и свештеника око жртвеника: све како годи сликарском колориту песникову ; или тугу стараца за старом домовином; безбрижну, веселу песму, ћеретан.е младежи; злобу, пакосг; па љубав, љубав, вечиту љубав Јакшићеву ; љубав дубоку, неизмерну, несрећну. Јакшић је лиричар, лиричар у песми, лиричар у приповетци, лиричар у драми. Ако су његове трагедије сиромашног драмског карактера, ако је њихова леиота још у лирским местима, живој дикцији, лепим стиховима, за Сеобу Србаља може се рећи да је сва песма : лирика наивна, свежа, бујна ; песма искидана, стро$е неједнаке, невезане, несиметричне, али стихови прекрасни, а речи су речи, речи живе, силне, речи Јакшићеве. Од трагедија Јакшићевих у Сеоби Србаља је најлепших лирских места а најмање драме. Она је без целине ; калејдоскоп лепих поетских слика ; радња слаба, никаква. Карактери нешто и изведени, али за се, невезани. Нодела на чинове потпуно произвољна. Сценерија сва примитивна, невешта ; личности с-е гурају на позорници. Једном речи Сеоба Србаља је врло мало или једва трагедија. Али је она дивна песма, и то још не значи да се она не може чути и на позорници, или мање још зар, да јој народно нозориште не може поклонити више пажње, но што је то овог вечера учинило. Нар. Позориште није скоро имало прилике да утроши више но што се то овог вечера од њега очекивало за Тзуру Јакшића, и ако се оно није никад штедљивије показало. Глумце млађе треба уводити у српски репертоар, нарочито навићи на стихове, које старији тако избегавају и малтретирају, али је опасно поверавати им судбину целог комада ; а још су мање те пробе срећне на Ђури Јакшићу, код кога је све што се могло дати живота на позорници, са лепом дикцијом стихова, остављено на милост и немилост добр*их глумаца. Г. Љ. Станојевић играо је добро ; бар Љубиша по својој неодређеној боји код Јакшића допуштао је многе с.лободе, које иначе г. Станојевићу нису увек без замерке. Он је у Љубишу унео живота, и колико толико изговарао стихове, а ми би били срећни, кад би само ову похвалу бар већини могли дати. Сеоба Србаља је Јакшићева песма, и њене стихове требало је чути. Она се може и играти, треба је говорити с осећајем, али је пре свега и највише треба чисто и лепо говорити, наглашавати, декламовати. Међутим они су с таквом Фамилиј арношћу говорили најбујнија лирска места и најлепше стихове, да су неке сцене биле не само досадне, него и смешне, као нпр. Белушева (г. М. Петровић, који је иначе доста предано играо) у познатом лепом монологу „Баш да еунце, неверниде, љу(5иш Зраке бих му мачем потдачио, Мртгог бих га теби положио, Да му лице ледено целиваш. Невернице! Смејаћу се, а ти ћеш плакати, Заплакаћеш ако суза имаш, Али зима мојега осмеха Суве ке ти следити неверне Невернице !" и т. дБосиљка (г-ца Петковићева) била је добра. Она (као и ЈБубиша) има најлепших лирских места, али је на по„Нова Искра" излази 1. и 16. у месецу — Цена : на год. 16, и у злату. — Претплата и све што се тиче администрације ш: В ласник и уредник Р. Ј. ОдавиИ.

зорници иајдосаднија личност : без везе с радњом, заборављена од свих несрећна љубав, сама туга, вечити плач. ТТТто је за похвалу код г-це Петковићеве, то је нешто декламације, коју је она усамљена у томе међу осталима,. доста срећно извела. Од глумаца заслужнија је овог вечера г. Јенкова музика, која је нарочито са познатом и једном од најлепших хорских песама његових Богови Силии, у живописној слици пред жртвеником, дала леп утисак. Наша публика воли комаде „с певањем", и тај апетит (разуме се већином без великог укуса и избора) могао би се код. оваквих комада мало и експлоатисати. Све једно, само нека то побуди већи број да чује Ђуру Јакшића. 111.

Р А 3 Н 0 Сршке народне иесме на мађарском језику. Као штојавл^а „Бранково Коло" за кратко време изашло је и друго издање српских народних песама у мађарском преводу Едварда МаргалиГм, проФесора у свеучилишту Будимпештанском. Прво је издање било књижевног одељења „Друштва Св. Стеваиа Ово друго пак издало је „ Фраиклиново Друштво " у свом „ 01сзо КопугМг" (збирка на.јодабранијих дела светске књижевности) коју урећује Павле Ђулаи, песник и проФесор мађарског језика и књижевности у свеучилишту. Преведени је наслов овога издања : Ираљвви-к Марно. Јужнословенске народне баладе; из XIV и XV века. Из оришнала превео Едвард МаршлиИ. Б.-Пешта. „Франклиново Друштво", мађар. књиж. завод и штамиарија. 1899. — Стр. УН4. Има врло леп предговор и 81 песму. — На српске народне песме у мађар. преводу изашле су две красне критике од Јене Ракошија, једног од првих мађарских драматичара, критичара и журналиста. У једној вели, говорећи о мађарским песницима: „Ако желите сазнати гата је иесништво, читајте Омирову Илијаду и Одисију и сриске народне иесме /" Свесловенска Матица У Петрограду се саставио одбор који је већ држао и свој први састанак за оснивање Свесловенске Матице. За председника одбору изабрат је Комаров, а исто су тако изабрата и четири пододбора: руски, западно-словенски, јужно-словенски и одбор за грађење дома Свесловенске Матице. • ©»ОС> »545) БИБЛИОГРАФИЈА К Њ И Г Е Изашло је из штампе и VII коло (1898. г.) Српске Књижевне Задруге. По бројном реду Задругиних издања оно је од ових књига: 44. Житије Герасима ЗелиИа архимандрита , свеска II. за штампу цриредио Н. П. Ђорђевић. Цена 3. дин. 45 Еаске иесме Јоеана Суботи&а, свеска I, за штампу приредиои нредговор написао Љубомир Стојановић. Цена 3. дин. 4 6. Прииоветке Лазе /Г. ЛазаревиКа, свеска I, за штамцу прнредио и предговор написао Љубомир Јовановић. Цена 2 дин. 47. Горе доле ио Еаиуљу, путничке цртице др. Милана ЈовановиКа, за штампу приредио др. Никола Вулић; предговор написао. А. Гавриловић. Цена 2-50 дин. 48. Уједињење Лемачке, написао др. Драгољуб М. ПаиловиК Цена 3. дин. 49- Векфилдски Свештеник. написао Оливер Голдсмит, превео и предговор напиеао др- Љубомир Недић. Цена 2 динара. 50. Искрице Еиколе Томазеа, за штампу цриредио и предговор написао Данило Петрановић. Цена 1 дин. Сва досадашња кола књига могу се добити преко повереника или непосредно од Уираве Српске Књижевне Задруге. и то : I. Л. III и IV по цену од 7, V, VI и VII по цену од 10, а сва кола заједно по цену од 6 динара од кола. год. 8, четврт год. 4 дин.; ван Србије год. 10 Фор. или 20 дин. ^е се Парној Радик. Штампарији, Кнежев Споменик бр. 7. П арна Р адикална Ш тампарија кн. спом. бр. 35.