Nova iskra

С трана 150.

Н 0 В А П 0 К Р Л

В рој 9.

Доиста оздо допираху с времена на време загушени звуцн музике ношени поветарцем који донашаше мирис поморанчина цвећа и хелиотропа. У долини се виђаху кровови разбацаних по забрежју вила скривених у чести еукалиптЕ, а крај љих широке беле пеге које су градили расцветани бадеми и ружичасте неге које је градило цвеће од бресака. Још ниже видео се модри сунцем обасјани залив УШе Ргапсће с гомилом великих чамаца. Живот који је врио у долини чинио је чудну противност с глухим мртвилом пустих и неплодеих брегова, пад којима се простирало небо без облака, мирно и провидно као стакло. Ту је нестајало свега, и све се смаљивало у сред те мирне величине, и ова кола с гомилицом људи изгледала су као бубица, прилеплВна уз стене, која се махнито успузала чак на ове висине. —Овде се сасвим завршава живот — рече Свирски погледајући голо стеље. На то се госпођа Елзенова наслони још јаче па љегову руку и одговори отегнутим, саљивим гласом: - А мени се чини да овде почиље. А Свирски до мало одговори с извесним узбуђељем: —- Можда имате право, госпођо. И погледа је питајући. Госпођа Елзенова тако исто упре у љега очи, али их одмах затвори, као збуљена, и поред двоје деце на предљем седишту изгледала је у тај мах као девојче, чије очи не могу да поднесу први зрак љубави. Затим умукоше обоје ; из долине само допираху расутИ звуци музике. У то време на далеком мору, на самом уласку у залив, указа се облачак дима и у исти мах свечано и тихо расположеље помути Рем који, дигнувши се нагло са седишта, узвикну: — Иепз ! 1|в Ео1шп(1а1)1е ! Госпођа Елзенова немарно погледа свога млаћег близанца. Жао јој би овог тренутка када је свака реч могла одлучно утицати на љену судбу. — Реме — рече — уеих - 4е 1ајге ? — МаГв, татмп, с'е8* РоћтјДаИе! — Ала си несносан. — Роић(Јио1 ? — Он је (1ићеп *) али сад има право — упаде у реч Ромул — синоћ смо били у УШе Ггапсће, (ту се обрте Свирскоме), видели сте нас на бицикдима — и рекли су нам да је већ цела ескадра ту, сем „Формидабла" који ће доћи сутра. На то Рем одговори, снажно наглашујући сваки слог. — Сам си Дићеп ! . .. И почеше се мувати лактовима. Госпођа Елзенова, знајући из искуства како на Свирскога утиче начин на који ова деца говоре п на које су у опгпте васпитана, заповеди им да буду мирна, а потом рече : — Заповедила сам и вама и г-ну Ересовичу да говорите само пољски. Кресович је био студент из Цириха, с почетком јектике, кога је госпо1)а Елзенова натала на Ривијери и погодила за гувернера деци, пошто се упознала са Свирским, а нарочито после чувене изреке богаташа Вјадровскога: да отмене породице већ васлитавају децу као трговачке агенте. Али је већ сиромах „ГопшДаМе" покварио расположеље осетљивоме сликару. До мало кола, шкрипећи по камељу, пођоше дал.е. — Сами сте паваљивали да их поведемо — речс госпођа Елзенова слатко — ви сте према љима и сувише добри. Али овде треба доћи ноћу, кад је месечина. Хоћете ли вечерас?

*) ДУР ен:Б — будала.

— Кад год хоћете — одговори Свирски — али ноћас нема месечине, а и ваш ће се обед свршити сигурно доцкан. — Истина је, — рече госпођа Елзенова — али јавите кад буде пун месец. Штета што на та,ј обед нисам позвала само вас .... Кад је пун месец овде мора бити дивно ; ма да на оваким висинама увек добијем лупаље срца. Кад бисте могли знати како ми у овом тренутку бије.... али видите ми пулс: осећа се чак и кроз рукавицу. Кад то рече окрете шаку на којој је била дуљска рукавица тако тесна, да јој је рука изгледала као труба, и пружи је Свирском. Он је прихвати оберучке и поче гледати. — Не — рече — не види се добро, али се може чути. И сагнувти главу прислони ухо на дугмета од рукавице, притиште је јако на лице, затим је овлаш дотаче уснама и рсче: — Кад сам био дете, па кад бих ухватио птицу исто јој је тако срце куцало: сасвим као у ухваћене птице! А она се осмехну скоро тужно и понови : — .... Као у ухваћене птице .... До мало опет запита : — А шта сте радили са ухваћеним птицама ? — Веома сам их волео; али су ми увек одлетале.. —- Неваљале птице .... А сликар настављаше некако узбуђено : — И тако је некако живот текао да сам. узалуд тражио птицу која би хтела остати поред мене ; па сам најзад изгубио наду. — Не ! Надајте се — одговори госпођа "Елзенова. Тада Свирски помисли да, кад је ствар почета тако давно, треба јс свршити — а после нека буде шта Бог да. Био је у тај мах као човек који прстима затвара очи и уши да скочи у воду, али је у исти мах осећао да тако треба и да није време да. се двоуми. — Можда ће вам бити боље да се мало прошетате — рече. Кола ће поћи за нама ; а сем тога моћи ћемо говорити слободније. — Добро — одговори с резигнацијом госпођа Елзенова. Свирски додирну штапом кочијаша, кола стадопте и они иза1|(>шс. Ромул и Рем одмах отрчаше напред и зауставише се тек на триестак корака пред љима, да са вцсине гледају куће у Ецу и да котрљају камеље у долијау. Свирски и госпођа Елзенова остапте сами. Али очевидно је и тога дана била над љима зла коб, јер пре но п1то би могли употребити згодну прилику, видеше како се крај Ромула и Рема заустави кољаник, који је долазио од Монака и иза кога је био по енглески обучен дгоот. — Ово је де-Синтен — рече љутито госпођа Елзенова. — Јесте, познајем га. И за часак опазише пред собом кољску главу а над љом кољско лице младога де-Синтена. Овај се колебаше да ли да иоздрави и да прође, али помисли да су хтели бити сами, не би водили децу, те скочи с коља и давши знак груму поче да се здрави. —• Добар дан ■— одговори сухо госпођа Елзенова — зар ви у ово доба јашете ? -— Да. Изјутра бијем с Вилкис-бејем голубове те не могу јашити, да се не бих узбуђивао. Имам већ седам голубова вигае од љега. Знате ли да „Формидабл" данас долази у УШе Егапоће и да сутра адмирал даје забаву на лађи. — Видели смо кад је долазио. — Ја сам баш ишао у УП1е Егапсће да се видим с једним познатим оФициром, али је већ доцкан. Ако до-