Nova iskra

Страна 3?8.

Врој 22. и 23.

помагао; али да му је увек при поласку говорио: „Кад одеш у туЈ) велики свет, а и овде у Букурешту, немој Ником казати и ником нигде не говори да си Бугарин; то је име погрдно, име ропско, век свуда и сваком реци: Србин си!" Чичица ми је то говорио и причао са свим оД срца и искрено, да сам му се чудио. У тај мах и нехотице паде. ми поглед око себе и видех, да су се у тај мах Сви члановн уклонили од мене, поседали и оборили главу, а не 1 лицу им се огледаше незадовољство према своме ветерану, кога иначе сви веома воле и поштују као најстаријега и као првога борца бугарске драмске уметности. Опазив то, ја се на најзгоднији начин опростих са чичицом; и како се глумци међу тим беху опет искупили на позорници, то ооратих опет сву своју пажњу огледу, тразкећи непрестано не бих ли и што боље нашао и уочио, него ли што сам дотле видео и чуо. На другоме огледу био сам их замолио, да мало гласније говоре и мало одређеније раде, а том приликом бол>е су се и испољиле њихове нодобности и неподобности, те ова њихова предусретљивост, узев све у онште, била је у неколико у њихову корист. Морам и овом приликом рећи: мушки је материјал доста добар и много одскаче од женскога, узев све заједно; али ако узму и Розу Попову, у неколико ће се попунити недостатак, и ако јанеполажем онолике наде ни у њу, колико се нада г. Миларов. Трећи дан сам разгледао ону гардеробу, што су они поручивали у Прагу, која је доста добро и правилно израђена према потреби, а и ону коју су добили на дар. Гардероба, дар рускога цара, смештена је чак изван Софије, у дому Црвенога Крста. Још уз пут рекао ми је њихов гардеробар, да дар износи преко десет хиљада комада. Кад сам ушао задивио сам се не само множини одела, већ поглавито богаству и раскошности. То је доиста у правом смислу речи: царски дар ! И свила и атлас, све је то од најскупље и најфиније тканине; а и све остало је фино и богато. Гардероба је комплетна за једно петнаест највећих и најскупљих опера, а и за готово толико исто историјских драма, руских и из стране класичне литературе ; и то је све богато и потпуно до најмање ситнице, како у оделу, тако и у оружју и реквизитима. Многа ће позорница и већих народа још дуго ишчекивати и изгледати таку богату, сјајну и потпуну гардеробу. Али јаој ! како то већ сад изгледа ?! А како ће тек изгледати докле Бугари дођу до опере?!! Она одела за цареве и краљеве ; она кадифена, свилена, атласка, она брокатска, а особито онај безброј најскупљих најраскошнијих и најлепших женских одела, свеједно финије, скошнијих и теже од другога све је то набацано у једну повећу собу; повешано и побацано једно на друго, изгужвано и угњечено, пуно прашине и већ стало да бледи; а скупоцени руоки самури —- од њих већ ни помена; њих су већ уништили у тисућама мољци који безбрижно царују у томе благу. При томе угледу и нехотице зажалих, што им је и учињен тај царски дар ! Али ту ми опет паде на ум мој пријатељ: кад дође и ако до!)е он ће већ довести у ред, ако до његова доласка буде још што остало за спасавање. Четврти дан министар просвете се доиста вратио и већ сутра у јутру мој је пријатељ имао част да буде примљен и да говори с њиме. Мој пријатељ рече ми: да

га је г. министар примио веома љубазно и да је веома радостан, што се мој пријатељ рептио да дође. Признао је, да се и он у томе ништа не разуме и да све очекује од њега. Само се нису тачно споразумели о награди. Мој пријатељ и г. Миларов једно а г. министар друго, али у главном: изглед за споразум ипакјеготово сигуран. Једино што је мога нријатеља веома изненадило и зачудило беше то : захтев и жеља министрова, да се одмах установи и опера! А главни разлог беше, што министар има већ и личност за управитеља опере. Узалуд је мој пријатељ доказивао : да јс врло рано још сада желети оперу, да је сувише рано и мислити на њу и да то никако не иде, да два управитеља буду на једној позорници; да у опште нема ничега за оперу, ни мешовите музике и ни једног јединог певача. Поред свега тога разлагања и доказивања и потпомагања мога пријатеља од стране г. Миларова, г. министар је ипак остао при своме : да се постави један клавир и две виолине, па нека се пева опера и да ће он некога Михаилова, којије некада био неки тенориста у опери у Рзпиунији и Русији, свакако поставити за управитеља опере и додао је : „Знате, г. Михаиловје бугарски певач. Истина сад не пева, али му морамо свакако дати неко место." На томе се и свршила та аудијенција код г. министра. По повратку од министра, г. Миларов је уверавао мога пријател>а, да од Михаилова и опере неће бити ништа, и да ће он са својим пријатељима већ гледати да то спречи и сузбије. Кад ми је мој пријатељ рекао оно о опери, мени изађе одмах пред очи она мала и до зла бога незгодна позорница и за саму драму бугарску, која је још у зачетку и која још има дуго и дуго да чека те да постане тек нешто налик на неку драму, и оне дво и по подеране и умрљане декорације; на клавир и две виолине, на каква певача и певачицу нисам могао чак ни помислити, јер их никако и нема и — морадох прснути у смех. У смеху ми изиде пред очи и онај царски дар за оперу, од кога неће ни један једини кончић дочекати да види бугарску народну оперу. Та оно најзад није никакво чудо скриити и приличну оперу, а ако имаш још и иоле подесан локал за њу, готово кад год хоћеш, т. ј. дружину неку за оперу, јер је она интернационална и пева се на каквом хоћеш језику ; а како Чеси имају приличан број спремних певача, ако и не толико колико и свирача, то ми Славени, који још немамо своју народну оперу, можемо је имати и од шале, на чак у неколико и на своме језику, јер добра браћа Чеси радо ће научити, ма и наказно, оно неколико речи у либрету на каквом хоћеш језику, а и многи Талијани, само ваља имати доста новаца у кеси и публику која је во.љна редовно да долази и редовно да плаћа огромне цене према драми, ма се и не разумевала много у музици, па је опера одмах ту, ништа лакше; јер се певачи најзад могу служити каквим хоћеш језиком, као што бива, на пример, почешће и у Загребу, где оперу гаје већ двадесет и више година; а ако је још ко задовољан и с опером коју прате само клавир и две виолине, оно ништа лакше на свету, јер је у опери главно аевање, гардероба и декорације, а покрети и игра долазе на друго,' тек на друго место, а језик на треће или ни на какво, јер је језик у опери последњи и долази чак тамо