Nova iskra

Б ро.ј 22. и 23.

Кудачанима скоиеко Црнв Горе. Иошто јс литнја ношла и:! дркве и обишла ниого н.иве н лииаде, зауставила се, ето, код сеоског запотнег места (крста) где со сече славски колач и читају молитве за здравље и бсрићет. Иосле свршсног моленсхвнја настаје пародио вссеље, игра и иесма, здравица и домаћимски разговори, што све траје до дубоке поћи. Конак косовскога вилајета у Скопљу. — У љему су смештене канцеларијо : косоискога валије, његова номоћника (муавина), глаиног вилајетског благајника (тефтердара), главног вил.детског надзормика над школама (муарив-мидири), главиог вилајетског секретара (мектубџи), нограничног комесара (удут-комисари) и командапта вилајетске жандармерије (алај-бега). У истом конаку држе се родовно најмање два пут иедељно седнице вилајетског уиравиог одбора (вмлајетпидарс -меџлиси који сачињавају : валија , кадија (хаким - еФОндија), муавнн, тоФтердар, мектубџија, муфтија, митронолити или њихови застунмици и јеврејски хакам. Ови су чданови моџлиза но ноложају, а ио избору долазе још два угледна Турчина и два хришћанина који се бирају на две године. Уласке хукимета чувају стражари. Десно од конака види се ново ноштанско надлештво. Озади конака види се један део велике судске налате гдо су смештени ирвостенени судови за грађанска и кривична дела, затим канцеларија државиог тужиоца н аиелација. Осим тога ту јо н уиравитељ видајетске нолиције (баш-нолиц). Сликаје снимљена једнога уторника, када јо у Скоиљу назарип дан, а сконско је тржиште пред хукиметом. * Манастир Цара Уроша близу Неродимља. — Из доба славе н велнчине наше остало је тек иешто споменика, јер их огромиа већина, после пропасти дрзкаве сриске, пропадо под најездом отимачком. '1'ребало је доста времена, а требаће и јога, да се понрави што је иштећеио у старим временима. Манастир Цара Уроша код Неродимља такође је био порушен до самог томеља. Побожни и родољубни Срби из његове околине давно су већ желели да га'обнове. То им је напослетку и допуштено од царске стране, те радосни Срби почеше од уста одвајати да подигну храм на оном истом месту на којем се некад поносито дизала задужбина Цара Уроша. И ако је турска нажни сваке хвале заслужна, ипак је Сроипу тешко када зна да се обновљење скромног манастира не може довршити само од арнаутске обести; јер чим би се рлдници сакупили да почети посао и доврше, Арнаути их иаиадају и убијају. Турски државни аукторитст захтева да се оваква самовоља осујетп и Србима да могућности како би своју одобрену жељу могли једном и у дело привести. Радоваћемо се од свег срца, ако будомо у стању да на овом мосту у скоро донесемо слику са свим обиовљеног храма, која ћо најбоље носведочити : може ли турска царевина да изврши своје наредбе, без обзира да ли се оне не допадају дивљачним Арнаутима. * Стражара Кара-Таш (Црни Каиен; на Шару. — Ова ст,>ажа|>а лежи три и по часа од Призрена кр;|ј пута који води за Тетово. У љој станују спштииски чувари који прате путнике преко Шара, како ради личпе одбране од злих људи и од вверова тако и ради покази ваља пута, погато је Шар већим делом у магли и покривен снегом, те се пут тешко равазнаје. Баш онда кад је снимање ове слике вр шено смрзла се на томе нуту једна путница с дететом и ако је био већ март мееец. Од Кара-Таша на виш! ка гребену н .стаје голи крш. Док није пачињена жслезница од Солуна преко Скопља и Феривовића кроз Косово за Митровипу, био је пут преко Шара главни трговачки пут од Скопл.а за Призрен, Ђаково и Пећ. Роб I се носила иокл.учиво на коњима. У јесен и нролеће робу пренсе људи на себи а зими је сасвим непрола8ан. Од Кара-Таш I до гребена Шарског има један сахат. На целом том одстојаљу имију наслагане велик . 1 гомиле камења (громаде) које служе као путокази. Зимња вошња. {Сликао П. Коваљски). — И ако јестегла цича, ипак и у њој има пуно задовољстава. Млада срца, врел.ч крв — па ни цича не смета оваквој вожњн која, чини се, није т,>л*ко из потребе колико из задовољства * Салзбери, инглиски председник министарства, Чемберлен, инглиски министар спољних послова, Штајн, председник слободне орањске државе, Павле Кригер, председник трансвалске републике, Цецил Родес,

инглиски намесник у Јужној Африци, и Генерал Жуберт, главни^командант трансвалске војске. — У последше време, поводом инглискобурског рата, ова се имена тглико спомињу и у штампи и разговору, да им, ево, и ликове доносимо, верујући да и овим врпгамо дужност илуетрованога листа.

Н а у к а

Опсерваторије на великим висинама. — Да се геограФ упозна колико клима неке области утчче на Фауну и Флору и на начип живота њезиних становника и да ли има копстантан или вшпе ексцесиван карактер, служи се метереологијом и климатологијом. Та је наука показала у овом веку велики напредак и, за последњих 50 година, развила се као самостадна наука. Иочеци јој се датирају још од 1780. год., када је у Манхајму установљена академија за метеорологпју, којој беше цнљ, да што више дата метеор носматрања црибере и да њиховим поређељем дође до позитивпих закључака, На основу тако ирибраиог материјала о мотеорол. посматрањпма у разним местима, могао је А. X у м б о д т ноставити 1817. год. своју славну теорију о исотермама а X. Бергхауз 1838. год. у свом чувеном Физикал. атласу, најславнијем и најсавршенијем продукту геограФске дисциплипе, пружити нам прву карту о исотермама. У новије време рачвија се метеорологија као самостална наука, која сваки дан добија грдан материјал о посматрањима са свију страна светских и из свију културпих земаља за чисто паучне цељи или за практичку уиотребу. С тога су, због примсне за ту науку, установљене мпоге метеор. стаиицо и, пј њиховој густини, можемо закључити и на степон културе дотичних зомаља. Што се данас нодижу опсерваторијо на великим висинама и сасвим ненасељеним местима, два су разлога меродавна. Један, да се исиитају метеорол, нрилике у вишим ваздушним слојевима и да се, на тај начин, мало ззгледа и у механику саме атмосфере, а други, да се астроиом. иосматрања ослободе од утицаја доњих атмосФерских слојева, који поремећаје и слабљења производе. Ирилике су, иод којима треба изабрати једно место на великим висинама за станицу, друкчије за астроиомске а друкчије онет за метеорол. онсерваторије. Кад се са врхова високих планина посматрају на небесном своду звезде, изгледају нам много светлије него, кад се то чини са морског нивоа. Подизати станице на тако великим висинама има своје добре и рђаве стране. Једна је добра страна, што су звезде услед веће провидности ваздуха, светлије и у исто врсме, услед веће мирпоће атмоСФере, сталније т. ј. мање трепере а за астрономско радове потребна је већином мирна појава пебеских тела. •— Друга је добра страна, што нам тек оне допуштају употребу дурбина, који ванредно увеличавају, ношто на њима светлије слике допуштају да се понеке нојединости лакше уоче. Рђаве су им стране сувивш велики трошкоии и личне аФекције, које сналазе носматрача на тако великим висинама. Трошкови су, како цогледом на подизање и одржавање подесних зграда на таковим ноложајима, тако и иогледом иа нсхрану и транспорт, велики н. пр. од килограма на врх Монблана износе 2.60 дин. Спабдеваље водом врши се такође тешко и бива на неким местима топљсњем снега, пошто се, у том случају, мора гориво транспортовати у саму опсерваторију. Слепило и хладноћа отежавају у великој мери посматрања. Кад се неколико сати посматра небески свод, може наступити слепило и ако се сходним испирањем права слепоћа за један дан одстрани, ииак се аФекције примећавају на очима за дуже времена. Најпосиоснија је аФекција, при дужем бављењу на тако великим висинама, сороче т. ј. нланинска болест, која наступа услед ретког ваздуха и која почиње главобољом, иојачава се повраћањем и свршава сс сд наступима угушења. У таком се случају човек моасе спасти од смрти, ако одлах почне силазити. После проналаска дурбина, Њутн ,је први указао на корнсти, које могу настати, ако се ннструменат на тако високим местима постави. Ове мисли ЊутноКе остварише се тек 1856. год., када је II иаца Смис опнте ирапио па ТсксриФи. Посматрањима на дпсма станицама Г в а х а р п (2714 м.) и А л т а В и с т п (3262 м.), иитање јо о провидности ваздуха новољно решено.