Nova iskra

Број 22. и 23.

0 дариградској патријаршији. — Католички лист Есћоз <3'Опеп1}, који издази у Наризу, донео је у овогодишњој сиесци за аирил и мај чланак М. Тћеатос-а, Б:' ра^пагса^ сеситеш^ие (1апз 1еа Ј1ев, еп Би1^апе еГ еп Вочте. * Први курдистански д и с т. — Курди, као и Черксзи, љихова браћа ио занату, иознати су у образоваиоме свету само са сиојих варварских и ужасних деда у сдужби нолумесеца и трудога отоманског дарства. 0 каквој кудтури међу њима слабо сс зна и иита. Међутим интересоваће наше читаоде да им саошлтимо, да је у Женеви иочсо излазити опе јесени дист КшчИзкт, на курдистанском језику, који јс н р в и и ј е д и н и дист на овоме језику од како се зна за њога. Урсдник му је АМигаћтап ВеШгап, сии нознатога курдистанског кнеза ВеЗћЈкт-Веу-а, који је се, нре тридесет и више година, дуго борио са отоманском војском, најпосле био побеђен и доведен у Дарнград, где је у заточењу умро. Његовој нородици за Јрањено јс бављење у ЈГурдист.шу н у Турској. Његов син, скдонивши се у Швајцарској, ночсо јс издавати лист горњега иатпнса. . »Циљ је томе листу, велн љегов уредпнк: да међу Курдима раснади нотребу образовања и цивнлизације и да их одврати од извршења царскпх наредаба које имају за сврху раздражење и уништење њихових земљака Јермена. Ја бих хтео, вели даље: да стрееу Судтанов јар.ш, тлавни узрок наше несреће и пронасти, и да међу њих уведем рсд, голеранцију и мнр.« Ма да се непосредни росултати овога нокрета не могу очевивати у скоро, можда чак и носле једнога столећа, намера је врло цохв&диа и племенита. Зато је швајцарска Јптамиа по- 1 здравила појаву овога диста врло симпатично. * С р п с к а п р и и о в е т к а н а н е м а ч к о м. — У Берлину издазн у издању познатог књижара Ј. В,Ме низ иревода из руске лепе књиЖевности под натписом: „Зћогтк ги8818сћеп везсМсМеп ип(1 8аОгеп". До сада је изашло 3 свеска. У првом свеску поред нрнповедака Лава Толстоја нађосмо и превод прнповетке пок. Лазе Лазаревића »Н а бунару«. Уз нриноветку штампана је и ова напомена: »Овој приповетци у самој ствари није овде место. Ади како је њезин писад био нарочито под утидајем 'Гургењева и Толстоја и пошто је ов.ч прииоветка један од најлеппшх бисера српске литературе доносимо је но изузетку у овој збирци«. * И з н а у к е. — Наш сарадник г. проф. др. Никола Вудић израдио је у немачком журналу ХеШсћпИ №г сИе бз^егтсМзсћеп Сутпаз1еп (8—9 Не&, 1899. стр. 704—708) научни прилог из класичне ФилосоФије под натписом: РкЉтсћз (Јие11е Шг <Не СарИе1 18-27 Зег СаевагуИ:а. * „Деда учи унукамачевању". У српском народу већ је врло добро поаната Фирма Петра Николића из Загреба. Тек од како се она латила тешког а родољубног посла, да знамените српске слике вештачки репродукује, могу се српски домови украшавати баш онако како је само 8а српску кућу потребно. Нећемо говорити о ранијим сличним израдама ове радље, јер су оне већ драги гости у српским домовима; али смо ради да српским домаћинима обратимо нарочиту пажњу на најновију репродукцију Јовановићеве слике „ Деда учи унука мачевању". Имали смо прилику да ову ванредну ирилику Пајина оуигинала изближе разгледамо, па смо се искрено зарадовали што је нпш велики уметник овако вештачки репродукован. И погурени деда који придржава и управља унукову руку с мачем, и назови противник, човек снажна изгледа, у живописном брђанском оделу, елегантних покрега, и они посматрачи што су поседали на нпској клупи кра.ј вида, и она мати са напршчетом на грудима, и девојчида, ваљда сеја малога витем, и (ве остало што је ту Пајину елаку уздигло на велики глас, — тако је сачувано у овој дивној репродукцији, да је онадовољна да изазове утиске сличне онима пред самим оригиналом, Од репродукције се не може ништа више ни очекивати па за то и верујемо да ћемо испунити угодну дужност ако овај рад г. Петра НиколиКа најискреније препоручимо сваком оном који је у могућности да свој дом украси. Та ваљда је већ и кр јље време да у своје домове уносимо овакве ренродукдије српских уметничких слика, и то још слика кеје и туђинци нс само цене већ и откупљују 11 односе из наше средиие Ако још нисмо у стаљу да се такМ4Чимо са ту1)инцима за откуц оригиналних слика срнског елнкара

светскога гласа, нисмо ваљда ни дотле дотерали да уметничке репродукције, за цену од 3"> Форината, не можемо добављати за својс домове! * И з чешке књижевости. Чешка књижевност изгубила је пре кратког времена једног од вредних радника на пољу споразума и узајамности чешко -русинске. Ф. Рехоре одличап радник на руеинској етнограФији нроменио је овај свет другим, вечитим. Бавећи се више година у Галицији. ради проучавања русинскога живља, сав се лредаде захвалноме послу: упознавању Чеха са овим братскпм народом. Учајамност ческо русинска изгубила је у њему једног од најодушевљенијих проповрдника. Бог да га нрости ! Не беше се још честито ни сасушио упис овога имену у чешку читуљу врсних и васлужних радника а стиже и други велики губитак ; смрт чешкога сликара Ј. Марака , нрофееора сликарске акаде мије у Ирагу. Идеал му беше пејшж нарочито шума и живот у њој. Шума га ,је необично одушевл >авала и заносила, те је као ретко ко умео да схвати и кпчицом забележи и њеаину лепоту и њезину појеаију, Има и неколике циклусе слика од којих се нарочито истичу : „Бреме„Шумски карактери' 1 (1Н слика које су сада у власииштву бечког хисторичког музеја као радови особите вредноети\ „ ТДумска самоКа" и др. Марак је рођен у Литомишљу, а сликареку академиј у свршио је у Минхену. Бавио се потом неко време у Бечу, а и нутовао је по Словачкој највише због својих сликарских студија. 1887. године беше поетављен за проФесора стикарске академије у Прагу, у којем звању и умре у својој 64. години. У чешком журналу „ Талија" (Тћ 1 ,Не) излази студија К. Штепанека. о српском народном позоришту. 1'ледаћемо да је добавимо како би о њој и опширније проговорили. „Заједница чешких уметника " приредила је ово дана изложбу у којој је .40 друштвених члапова изложило своје радове. У свему има 174 изложена предмета, међу којима најугледнија места заузимају радови рано преминулога сликира Маролда и малочас поменутог Марака. Ј. за р. * Матица Српска. Књижевни од^ор имао је 18. (30.) новомбра свој састанак под председништвом А. Хаџића, председника друштвеног. Примљене су за Летопис „Бахчисерајски шедрван" и ,Голуб" у преводу Јована Дучића. Тако исто приказ Ђорђа Магарашевића о „Скупљеним граматичким и полемичким списима Бука Ст. Караџића — На основу препоруке дра Станоја Станојевића примљена је оцена Александра Белића на „^гатаНки 1 зШгзИкп ћггаЂбко^а Ш згрзко^а јег1ка" од дра Томе Маретића. — Шаљива игра у једном чину : „Писмо", која је стигла на расписану награду, издаће се на оцену доцније, док се одреде оцењивачи. — Примљен је нревод С. Матавуља Молијерова „Пучанина као властелина". — На основу преиоруке Саве Цетровића прамају се за Књиге :<а народ „Правила за народни друштиени лсивот", од Св. Грубача. — Према препоруци Саве Петровића прима се у начелу спис Мите Нешковића ,Зашто славимо св. Саву" с тим, да писац свој ■ дело доврши и ношље цело. — Прима се на основу преиоруке секретареве за Летоиис прича Б. Будисављевића Приједорског „Кобна замјена". — На основу оцене Ј. Грчића не прима се прича непознатог писца „Станиша воденичар". — Дело непознатог писца о Босни и Херцеговини не може се примити, јер је врло онсежно а писано је на немачком језику. — Не могу се примити ни дела непознатог писца „0 девојачком институту на Цетињу" и „0 Црној 1'ори" као врло опсежна и сиецијална. — За говорнике на свечаној седници о св. Сави одређују се Милутии Јакшић о Мапу Грбићу и секретар Милан Савић о Илији Округић.у. - Ирнма се нредлог, да се умоли проф. Благ. Бранчић, да напише студију о мађарском неснику Ш.шдору ПетеФију и да га прикаже у неколико иреведених песама. Умолиће се министарсгво пол,ске нривреде, да нам за Књиге аа народ уступи своја популарна издања о иољској нривреди. — На молбу ироФ. Александра Теодорова у Софији , постараће се и Матица да уђе у траг оним бугарским књигама, које су негда штампане у Н. Саду, Земуну и Београду. — Решава се. да седница Књиж. Одбора буде сваког месеца у чегвргак пре седнице Унравног Одбора, која се држи прве суботе сваког месеца. — Што се тиче измепе књижевних нз