Nova iskra

НОВА И С К Р А

СТРАНА 57.

Чудовиште се приближи све више и више. Павле је стајао укочено, потонуо у гледаље. Затим би погледао у матер, која се јако заоринула. и о&узе га неизвестан -страх, као да сада ђаво улази у кућу; али се затим сети, како се сада изћршује његова малочашња жеља, те одлучи да црнога гоСта дочска са поверењем. Мефутим су дотрчали и момци и девојке из штале и кухиње. Сви становници Салаша беху се начичкали дуж ограде и гледаху чудо које се приближује. „Али реЦи ми, шта ћеш с овим ?" запита госпођа Јелисавета на послетку свога супруга. Он је премери сажаљивим погледом, затим се кратко насмеја и викну : „Да се провозам." Госпођа Јелисавета није питала даље. Окренувши се најстаријем слузи, поче њен муж Сада изпосити своје планове; сада ће пОчети вађеЊе тресета у велико, на иуту су већ и махипа за сечење и за пресовање, а сутра у јуЈро моЖе почети рад. Затим му нареди ца оде у село и да нађе потребну радну снагу. Десет раДника биће доста за први мах, али се нада да ће наскоро требати двадесет до тридесет. Госпбђа Јелисавета немо затресе главом и оде у кућу — баш када локомобила приспе пред пратнице. Павле је се није могао сит нагледати и надивити јој се. Иза жутих завртања и ручица као да беше читав свет тајана, нростор за ложење са решетком и сандучбтом за пепео иснод њега изгледаше као улаз у ону ватрену Нећ, у којој су позната три човека једном запевала своју песму похвалницу —а тек димњак, високо уздигнут са својим венцем од чађи и са ждрелом, које као да је водило у пакао, у бездан — — ! Павле и не обЈ)ати пажњу на мала кола, која дођоше иза овога чудовишта, и у којима је седео Леб Леви са својом риђоплавом чунавом брадом и својим весело жмиравим очицама — не обрати пажњу ни на викање кочијаша ни на клицање двају сестрица, које су као ббсне обигравале око точкова. Укочен од чуда стајао је ту, као да још једнако не појима, шта се догађа око њега. Када после уђе у велику собу, нађе матер завучену у угао од софе где — плаче. Он јој обави руке око врата ; али се она благо бранила од њега и говорила: „Иди, види сестрице, да не падну под точкове." „Али зашто плачеш, мамице ?" „Видећеш, сине", рече она гладећи му косу, „умешан је и Леб Леви — видећеш." Тада се чисто наЉути на матер ; када су сс сви радовали, што да она седи у углу и плаче ? Али и њега сада прође радост, и када виде Леба Левија у дугачком, црном капуту, како иде преко дворишта, најмилије би му било да је могао Кару дати миг, да га ухвати за листове. Близнаке су биле сасвим ван себе од радости. Убеше узицу и скакаху бесно кроз градину. Једна је била локомобила, а друга коњ, али је свака хтела да буде локомобила, јер би тада добила на главу очев црни шешир — као диМњак. Пре спавања већ су наделе име новоме чудовишту. Тврдиле су да личи дебелој служавци са дугачким вратом, која је пре краткога времена отпуштена због своје нечистоће, и назваше је по њој „црна Суза". Ово име оста локомобили у Мајерхеферовој кући за сва времена. Другога јутра наста тутањ изнова. Десет најмљених људи били су у дворишту и нису знали шта да отпо^чну. Мајерхефер је хтео наредити да се махина прво подложи, али Леб Леви, који је преноћио у шупи, само да би зором био ту, изјави да је прво рад да прими откупнину, као што је утврђено уговором, јер у подне већ мора жито предати у граду. „Какво жито ?" упита мати пребледивши.

Није се више могло крити. Мајерхефер је готово сву жетву, овршено жито, као још и неовршено, продао Јеврејину за стару, изанђалу парну махину, Лику.јући одвезе се овај са лепим, пуним врећама. А то је била тек капара, о Божићу ће доћи за остатак. За тренутак је можда и самога лакомисленога Мајерхефера обузео осећај клонулости, када виде како високи товари зађоше за шуму, али одмах затим затури руке у цепове од панталона и нареди да се махина без одлагања спреми. Са чудовиштем заједно дошао је и један човек у илавој блузи, с носем црвеним од ракије, који се називао „ложач" и одликовао тиме, што је непрекидно јео лука. Говорио је да је то добро за желудац. Овај се човек исирсавао као јунак дана. Стајао је раскречених ногу крај Махине, називао је својом „храњеницом" и миловао је својом сивоцрном, храпавом руком зарђале гвоздене зидове. Било је то као кад пређе турпија преко турпије. Свакоме који би му се приближио објашњавао је са много страних речи унутрашњи састав „лукманбиле", како је називао своју храњеницу, али су му морали дати да пије, јер је иначе грдио. Ако би пак добио ракије, коју је тражио, разнежио би се и тврдио, да би пре пристао да му одсеку ноге и руке него ли да га икада одвоје од његове храњенице. Тако ју је заволео, као своју рођену крв и ценио је хњљаду пута више него ли све људе на свету. Мајерхефер обилазио је поносно око њега, јер је и овај бисер био његов, и изјављивао је непрекидно да се ту види шта ти је права верност. Али када је ваљало ложити, нигде није било тога превернога човека. Једва га нађоше у пласту сена где спава. Када га будише, изјави да је тај поступак мучење л.уди и с тешком га муком извукоше из склоништа. Ложење махине беше ново весеље. Павле је стајао пред отвором и бленуо је укочена погледа у ждрело, које се разјапило, као да хоће све да прогута. Он се сети старога многобожачкога идола Молоха, који му је био познат из Св. Писма, и чињаше му се сваки час да на њ пружа две усијане руке. — Па онда у унутрашњости овога чудовишта наста једно пиштање, час потмуло као далеко шумско хујање, час танко и високо као тихи анђеоски гласови. У вентилима поче пиштати — избијали су млазеви паре — гвоздена лопата зазвеча и шуштећи падаху нове гомиле угљена у жар. Наста врева свуд у около, да ниси могао разумети рођене речи. Ложач са црвеним носом стајао је као краљ, пио је из пљоске и удешавао ггешто с времсна на време на вентилима, вичући неке заповести као укротитељ животиња. Па се стаде окретати велики точак — зур, зур, зур — све брже и брже. Занесеш се од самога гледања — ца онда нешто пуче — зазвеча, зафркта — и велики точак стаде —• за навек. У почетку се до душе ложач врло разметао и тврдио, да ће се за пола сахата нотпуно оправити штета, али кад Мајерхефер после дводггевнога рада навали на њ, да једва једном свргни с том оправком, изјави осорљиво, да се на таквој старудији нема шта да оправи и да је таман таква, да се старудару може продати као старо гвожђе. „Храњеница ?" Диже он руку од такве храњенице. Није он баш тоЛико спао да се занима још таквом крнтијом. И тада изјави : —Леб Леви га је пре три дана нашао у једној крчмици и запитао га, да ли хоће да проживи једну недељу дана као бубрег у лоју; јер дуже тек неће трајати комедија. И само је на такво уверавање пошао, јер да седи више од осам дана на једноме месту, то Се противи његовим начелима. Затим га најурише из дворишта. Сутрадан позва Мајерхефер сеоскога бравара, да разгледа штету. И овај је радио неколико дана око махине, јео и пио за троје и изјавио на послетку, да је ђаво у њој, ако ни сада још неће да проради. — Понови се ложење, али се „црна Суза" више није могла оживети.