Nova iskra

БРОЈ 4.

НОВА ИСКРА

СТРАНА 115.

њој се, нпр., Краљевић Марко иа два-три места спомиње у друштву са Сибињанин-Јанком, с Деспотом Ђурђем и Змај-деспотом Вуком; тако и Реља Крилатица парадира у песмама од Душана до Деспота Ђурђа; и т. д. Међу тим, један од наших књижевника, г. А. ГавриловиТх *), изнео је не давно своје [мишљење о овом анахронизму не као случајном, као о погрешци из певачева незнања, већ као намерном — по плану самога певача. Го. ворећи о реду, којим војводе у тој песми суделују у борби, вели: „Певач, хотећи казати што о пропасти царства, хвата најопштије црте, иде границом српске земље, помиње најглавније обласне госиодаре, а како је главни лом био на Косову под Лазаром, то он, стојећи на Косову, баца одатле летимичан поглед на све, али не дуљи, ради сразмере, ни оно што је на Косову било к . .. Ма да је ово мишљење примамљиво и духовито, не чини нам се тачно. Кад би народни певач могао имати овакав план, какав му г. Гавриловић приписује, т. ј. да »хватајући најопштије црте« представи целокуино ироаадање срискога ца.рства, почевши од Маричке битке па до пада Босне и Херцеговине, — онда би, по нашем мишљењу, цела песма морала изгледати са свим друкчија; онда Херцег Степан не би падао у борби никако пре Лазара; онда из кола српских господара не би испали ни други самостални владаоци тадашњих српских земаља. Тешко је претпоставити таквог народног певача који зна за хронологију, па ипак, с нарочитим планом гради овакав размештај војвода и њихове погибије, и, предајући се машти, пева о пропасти царства. Међу тим, певач ове косовске песме прост је певач из народа, чија се машта не би могла успети до такве висине. Вук је у предговору четврте књиге поменуо, да је ту песму чуо од Павла ИриИа родом из нахије Ужичке, који је најпре био хајдук, а по том момак код ТСнеза Милоша. За нас је посве јасно, да је везивање несувремених личности у тој песми прост анахронизам, какав се често срета у народним песмама. У Вука се находе одломци од неких косовских песама, које он није могао добити у целини, а који су штампани под називом: Комади од различнијех косовскијех пјесама (50). Вук јасно вели, да су то комади рааличних песама; па ипак има писаца који мисле да су то одломци једне велике, изгубљене песме, која је у већој опширности причала о косовском догађају. С тога ћемо прегледати њихову садржину. Комада има иет, три кратка а два дужа. Први је комад кратак и има свега 17 стихова; почиње стихом »Цар Мурате у Косово иаде . . а у њему се казује о позиву Муратову Лазару: да му или пошље „кључе и хараче", или изиђе на мегдан јуначки. Други је најкраћи, има само 6 стихова који садрже клетву Лазарову: Ђ Ко не дође на бој на Косово . ..« ТреИи и четврти подједнако су дугачки, имају по 63 стиха. У трећем је огшсана она кобна вечера у очи Видова дана, на којој Лазар наздравља Милошу Обилићу, „вјери и невјери®. Четврти комад почиње стиховима: Ђ Побратиме Косанчић Иване! | Јеси л' турску уводио војску. .. с( Иван извештава Милоша о грдној сили турској, а Милош га.

*) «Приложак ироучавању сриске народне аоезгуе", у Годишњици за 1899. год.

преклиње да Лазару не казује истину, како се кнез не би забринуо и војска поплашила. У иетом комаду има 15 стихова; почиње се стихом Ђ Који оно добар јунак бјеше . . па се описује јунаштво Бановића Страхиње, Срђе Злопоглеђе и Бошка Југовића. Ово је одломак песме, која је у већој опширности описивала сам бој. Штета што је немамо у целини. Стихови у свима овим комадима одликују се својом лепотом, као и чистотом језика. Кад би они били одломци једне песме, а не различних, онда би то морала бити врло лепа и велика песма, која би обухватала и главни догађај и епизоде пре и после њега. За њих ПавиИ поуздано тврди'), да нису одломци различних песама, »него су комади од једне велике косовске песме, којој се у Фрагментих, колики ту од ње преосташе, сачувао нацрт". Супротно овом Павићеву тврђењу, Новаковић је уверен 2 ) да су то одломци различних песама, па вели: „Познато је да Вук није ништа писао не мислећи, и да је особито казивање његово о различитим стварима врло верно. С тога је г. Павнћ грдно погрешио, што је мислио да може и таку ствар у Вука поправити . . . Зар г. Павић замигнља, да Вук није знао разликовати шта јеједна, шта ли су различите песме ? к Вук у предговору четврте књиге вели да је те комаде преписао од свога оца, који је »као побожан и збиљски човек врло мало марио за песме, него само колико ји је, готово неотице, упамтио од свога оца Јоксима и брата Томе, који су не само мноштво песама знали и радо ји певали и казивали, него и песме спевавали®. У своме речнику пак, Вук код речи Лазарица има оваку белешку: „Тако зову слијепци ону велику пјесму од кнеза Лазара и од Косовског боја. Лазарица се почиње: Цар Мурате у Косово иаде, | Како иаде ситну књигу иише, \ Па је шаље ка Крушевцу граду — А све су остале Косовске пјесме комади од Лазарице." Та три отиха стоје у почетку првога од Вукових комада. На ову белешку МаретиК вели: »Вук или није нигда чуо у народу пјесме Лазарице, или ако ју је чуо или од којега пријатеља добио у пријепису, чинила му се лоша, те је није хотио штампати у свом класичном зборнику. Ја мислим, да пјесма Лазарица, коју Вук спомиње, није никоја друга до она велика нама позната Петрановићева пјесма®. Из свега се јасно види, да Вукови »комади® нису одломци једне песме, као што би то Павић хтео, него различних, као што и сам Вук, који их је од свога оца чуо, вели у наслову њихову. Ни по Вуковој белешци о Лазарици не би се то могло извести. Маретићево пак мишљење, да песма Лазарица није никоја друга до Петрановићева (о којој ћемо доцније нарочито говорити), оснива он на исказу Вукову, који о неким песмама (нпр. о женидби Св. Саве и о женидби Краља Вукашина) казује да их је слушао, но их није хтео штампати, јер вели: „За сада нијесам се могао намјерити на човјека, који би их по реду лијепо могао казати®. Но ми ипак не мислимо да би Вукова Лазарица требала да буде баш Петрановићева песма. —■ Сем показаних Вукових песама имамо још једну, у којој су везана два предмета. То је песма: Вила И С0К0 — у ПетрановиИа, III, бр. 32. Она има 286 стихова. За њу Маретић вели да му се чини, 1 ) „./УагосЈпе рјеате о Ђоји па Ко&очи досИпе 1389 и 2а§тећи 1877. 2 ) „Српске народне иесме о боју на Косову *, критлчка студија, штампана у Годишњици II за 1878, г.