Nova iskra

ОТРАНА 176. НОВА ИСКРА

турску војску, „бидо ради општих посдова, било да уходв турску војску и силу". Лазар поверује Вуку и, кад је у очи Видова дана сазвао на вечеру све кнежеве и војводе, после дужег разговора о издајницима, а нарочито о Бадгаи, за које је време Лазар седео за трпезом погружен, узме чашу вина и рече: «3драв ми био сине и војвода мој Милошу, нова неверо са сав,езницима твојим Мидога је знао да је томе узрок Вук који сеђагае до Лазара, па уотаде, покдони се Лазару и рече : ^Невера ти, царе, уз колено седи, а ја нисам невера. Сутра Аеш видети ко је вера, ко ли је невера; ја иак желим да умрем за тебв и да убијем цара Мурата Посде тих речи оде о трпезе разјарен, а за њим изиђогае Мидан и Иван; те ое ноћи опреме за бој, па се рано у јутру крену у Косово. Кад с.у дошли у турски отан, јавише стражи да Мидога хоће до цара. Мурат га нусти нреда се, надајући се да је дошао да се преда иди да уговара о покорењу свију Срба. Но Мидош нриђе пред Мурага о Миланом (као тумачем) и приближив се да му руку пољуби, извуче нож и ирободе цара. Присутни наваде на Мидоша и Милана, овога убију, а Мидош се докопа коња и с Иваном нагне кроз Турке, убијајући их. У тој борби одсекоше Ивану деону руку, а за тим га и убише, а Милош остаде сам продирићи, па би за мало и избегао из руку турских, ади, по савету неке бабе, којој је носде Милош свезан зубима одгризао нос (због чега се то место посде прозвало Бабин Нос), Турци подметнуше оштре мачеве под коња, те га тако убише; а Милош, оставши без коња, одупре се на копље и скочи 30 даката нреко Турака, други пут окочи још више, а кад је хтео и трећи пут, сломи му се копље, те га Турци ухвате и одведу Мурату, који одмах нареди да оо отпочне бој, да би видео на коме ће оотати победа. Лазар је био у цркви Самодрежи на свегој дитурђији, кад му јавише да су Турци удариди; а он одмах ноола к Милошу и ооталим војводама да уреде војоку, али му јавигае да је Милога с Миланом и Иваном отигаао Турцима. Овај глао ноплаши ове војводе, јер не знадогае гата је Мидога урадио. Но Лазар појаха коња, красноречивом беседом охрабри војску, прекроти је мачем и први пред свима јуриши на Турке тако сидно, да их је готово све повратио до царева чадора. Тада Турци опазише да је српока војска мада, охрабрише се и навадитпе оа овију отрана, а у том тренутку Вук Бранковић са свом својом оидом од Босне, т. ј. са 10.000 војника, одступи од Лазарове војоке и пређе на другу страну Ситнице. Кад то Лазар виде, рече: «7Јрокдег био Вук у свима делима својим и за живота и иосле смрти", а за тим се окрете војсци и рече: «Ко хоће да се одвоји од мене, нек иде за ироклетим Вуком; ја хоћу данас да умрем за веру Христову и цркве оожје, а који остану иосле мене, горе ће дочекати". У другом сукобу, са мадо своје војске, Лазар се тако силно борио, да је Ситница од људске и коњске крви потекла крвава; велики и снажан, обарао је једним ударом по двоје, пресецајући и коња с човеком. Но у тој му борби иогибе коњ, и док је другог коња узјахао, војока поче бежати, мислећи да је погинуо; али је он ипак новрати. За мало, па Лазар изгуби и другога коња, по и тада он поврати војоку која је нагла бежати. Лазарова снага бегае већ изнемогла, али је он на силу продужавао бој, извештен о скором долаоку кнеза Радича. Ну када Лазар изгуби и трећег коња, и када погибе и Југ Богдан оа својих девет сипова, који су предводили лево крило, настаде опгате бежање. Лазар онет уседе на коња, али, видећи себе изнемогла и оотављена од свију, отаде и сам бежати, сав обливен крвљу својом и непријатељоком, са 16 рана од мача и копља. Турци полетегае за њим, а он бежећи уиадне у јаму, искоиану од сеоских људи ради ловљења курјакова те га Турци ухватише жива и одведоше Мурату, који му рече: к 3а што данас, Лазаре, на иревари уироиасти лу.до и мене и себе ?" А Лазар му одговори : «Ле ја, но ти, царе, ниси чекао на одређено време". По заповести Муратовој <( одсекоше Аазару свету главу", а за тим и Милошу ; Лазар је пре тога, угледав Милоша, рекао : „Нека је благословено дело твоје и ти од мене, али за толику ироливену крв данас одговараћеш сам госиоду Богу". Мурат тог часр умре; њему извадише утробу и закопагае на Косову, где и данас на том меоту стоји тудба; а тело иренесоше у Брусу. А Радич војвода и кнез захумски и Далмације (од крви Белога Урогаа првога архижупана), после пораза српске војске

БРОЈ 6.

на Косову, приспео је на скоро близу Вучитрна, недалеко од бојнога месга. и кад је чуо за пропаст Лазара и његове војске, од жалости сам себе ирободе мачем, и ту би сахрањен, а војска се његова врати дома. Из досадањега се јасно види, како је употреба народних предања у опису косовскога догађаја код старих летописа српских све обилатија, што је време, у коме су писани, удаљеније од самога догађаја. Но ми нисмо имали намеру да ређамо баш све оне летописце српске, који су се користили народним предањима, него смо се задржали само на најкарактернијим за онај задатак који смо овим редовима иоставили. С погледом на то, остало је да се упознамо још с једним старијим списом, који је млађи од досадашњих, но у коме је народна поезија понајјаче заступљена. То су : Народна предава о боју косовоком, иобиљежена арве аоле XVIII вијека. Приоићио доиисујући члан ир. Стојан Новакови!. (81-агте X, 2а§гећ 1878). Иоваковић паводи девет разних рукописа исте приче о боју косовском. За основу свога издања узео је рукоиис Аазе Васића, који је добио из библиотеке проте Матеје Ненадовића и који је „писан најчистијим народним језиком", а попунио га је и исправио према рукопису, који је добио од епископа Герасима из Котора, и који је најстарији међу преписима — из 1745. године. Моменат постања саме приче, како НоваковиК мисли, ваља тражити у доба «у које би се литерарним већим покретом могла објаснити у овој причи показана енергија писца, да супрот старој традицији заговори језиком народне пјесме, и да мислима народне традиције исприповиједа пропаст своје народне државе«. Новаковић находи да она није могла носгати пре 1721. год., већ после ње, „кад је народни језик јачи полет добио« ; док Лавровски, који је штампао један од поменутих рукописа те приче, узима да је. њен постанак старији. Руконис, који је Новакови.ћ употребио за своје издање, има наслов: а Повести от житиа кнеза Лазара и његова воиводе Милоша ОбилиИа и остале србске све госиоде кои биаху на иолу Косову к . У њему се причају и ствари, које се не находе у летописима до сада поменутим; тако ; ређају се поименце све војводе сриске које су суделовале у боју: употребљен јеи онај моменат из народне несме, кад царица Милица, моли Лазара да јој остави једнога од браће; уиотребљено је и иричап>е Косанчићево Милошу о сили турској ; описује се јунаштво појединих војвода у самоме боју; прича се о Муратову наређењу како ће сахранити њега, Аазара и Милоша, као и о разговору Аазареву и Милошеву под Муратовим чадором. Но докле су у досадашњим летописима народне приче и песме употребљене у краћем изводу и више у облику историског казивања, дотле у овом рукопису скроз провејава дух народног иредања и причања, а на више места имамо скоро потпун препис појединих прича или песама. Изнећемо садржину његова текста у опширнијем изводу, цитирајући поједина итереснија места од речи до речи: •Лазар је био отачаствена и пдеменита рода, син благородних родитеља. Кад је доотигао 18 година, родитељи га предадоше цару Стефану на службу и ваопитање, који га наскоро постави за а првога" у двору и даде му за жену своју сродницу, госпођу Милицу, кћер Југа Богдана. По смрти цара СтеФана постаде царем његов син Урош, кога Вукашин о браћом уби у лову. Но Бог их за то казни на Марици, где изгибоше од Турака. Тада поставише на српски престо кнеза Лазара, који је вдадао (( у свакои иравди у иравоме суду", а а имаше око