Nova iskra

бк>ј 1.

}\кварелУ1 XIX к р с т мфитеатар трешти... Громовит пљесак се чује 1 Ликује светина дивља, пиште Хришћани бедни, Кроз страшну, смртну писку псалам се иавија свети. —

XX С Л Е П Ц И Плоча с Христова гроба препукла на земљу пала, А покров попрскан крвљу подеран крај ње лежи, Шуми маслина света, певају небеса плава, И звек се оружја губи, то стража с мраком бежи ; А крај гробљанских врата просјаче слепци худи, И плачним гласом цвиле: Дарујте беднима, људи!.. А Христос светим кроком излазећ из пуста гробља Слепцима приђе бедним, јутарња светлост им сину, Зајеца глас им први, и славећ божје име Подигли сухе руке куд им се Спаситељ вину...

Издишу јадници слаби под кашдам' тигрова жедни' А тамо одојче грлећ пред звером бежи мати. Кихотом светина дивља очајан крик јој прати. Амфитеатар мучи... И звери и људи ћуте. У крви Хришћани мртви, ту рука, тамо глава; Над њима светлост блиста, и крст пламени расте, Кд див над земљом стоји, и грли небеса плава. А свет у страху дршће, и заман тимпани звоне, Јецање погде се чује и сузе неки роне.

А град се из сна буди, последњи жижак се гаси. «Видесмо, васкрсб Христос!* — чују се просјачки гласи.

XXI ПЛАЧНА НОЋ У сумору мрачном тиха ноћца пада, Над пољима дугим лебди мир бескрајни, Не чује се ништа, ни блејање стада, Ни лајање паса. Само зрачак сјајни Преко неба сину. То се звезда гаси, А кроз нему тмину дршћу сетни гласи: Васиона плаче, Јецање, осећам, кроз ноћ јача, јаче. Д. Ј. Димитријевић.