Nova iskra

ОТРЛНА »40. Н О ЈЗ А II С К Р А БРОЈ 8.

Али и њему » лоша. среКа бише", јер га Турци »на сабље разнише". Песма се завршује стиховима: Шго учини, Вуче Бранковићу, Што учини ? да од Бога нађеш ! У њој се и не помиње шта би с Лазаровом војском. У покушају Јоксима. Новића имамо први књижевнички оглед да се Косовски бој представи у већој целини; у њему је и сам главни догађај опеван у већој опширности. То је неподељена, једноставна песма, штампана у засебном издању иод насловом : Лазарица или Бој на Косову изме^у Срба и Турака и т. д., од Јоксима Илиј&а илем. НпВИ&а, У II. Саду 4847. год. Цела песма има 2156 стихова, који су слабо угледање на народне десетерачке стихове, а иридодат јој и речник с иротумаченим турским речима које су у њој употребљене. Може се рећи да је овај Новићев оглед у стварању Косовске епопеје по најслабији од свију огледа, што су их наши и туђи књижевници предузимали. Ирема догађајима, који су у њему оиевани, можемо га поделити па осам делова. Ирегледаћемо их у краћем обиму: 11есма се почиње с-тиховима: Чујте Срби, моја браћо драга! Који знате, да се оојећате (?) Кој' не знате, да но данао знате . . . Царевима, Лазару и Мурату, дошао је » земан" да погину, што се иредсказивало и » чудним ириликама" на небу. Код Лазара се » иридесиле госаоштипе"-, и Југ Богдан тумачи да то не слути на добро. Но Мурата те ирилике подстичу да свецу Мухамеду „хатар навршује", па се одлучи да Ђ од два царства једно огради", и шаље Ђ телале" да зову Турке под барјак. Искупила се силна војска: 100 хиљада »ага и сиахија", 100 хиљада цареве Ђ војске иоиисане«, 100 хиљада » самих јабанлија"-, а сем њих Ђ илаИене делиЈе", па Ђ самовољни Турци", и још Ђ бескутњици и скитнице«, — свега 400 хиљада. Тада Мурат пише Лазару Ђ ситну књигу" и позива га да на Косову учине Ђ главна боја", или да му пошље Ђ земаљске хараче", за тим „кључеве од свијех градова", по стотину кеса »за диздаре", а њему Ђ цару добре иоиутнине — хиљаду товара". Чим је књигу оправио, крене војску и падне у Косово. Опис турске силе сличан је оном у трећем Вукову »комаду«, само је много лошији. (1—179. стиха). Добивши књигу Муратову, Лазар одмах » друге ситне иише" (15 на броју), па их шаље Ђ главним јунацима ® : ка Цетињу Црногорцу Васи, у Требиње зету Бранковићу, у Скадар Муси Арбанаси, у Дробњаке Васоју Момчилову сину, у Дукађин Јеки каиетану , у поносну Бањску пашеногу Бановићу Странњи, у Косово Воиновићима, у Нови Пазар Срђи Злоиоглеђи, у Прокупље Тоилици Милану, у Косајницу Косајчић' Иеану , у Видин старцу Владиславу, и »до њега" Караианџи Вују, у Драгачево Јуришићу Јанку, па Мирку Кључком каиетану и Раду од Градишта, у Биоград: Биограцу Јакши, Орловићу Павлу од Орашца, Шајинић Дамљану од Космаја, Диздарић' Огњану од Рудника и Ваљевцу МусиКу Стјеиану ; а »најпотоњу« послао је зету Милош' Обилићу, који је »глава Мачви и Поцерју, \ Ломну Јадру, кршној Рађевини [ и Подрињу до више Сокола". Лазо им јавља за Муратов позив и зове их у бој на Косово, но у књигама његовим нема оне познате клетве. А Ђ госиогитине" у Крушевцу и око Крушевца зове и без књиге, Ђ ио ријечи". Већина позваних кнезова и војвода

долази у Крушевац; Лазар их благочиља, па се спреми за иолазак у бој (180—429). Царица Милица је у жалости: опремила на Косово и свог господара, и стара родитеља са девет браће Југовића, и два зета, Милоша и Вука, и друге » суродице и својштине", те се је » тешко раскарала". Лазар је теши и светује јој : ако би било суђено да погине, да се Ђ држи" оца и браће, Бановића Страхиње и Ђ моје Горе Црне", а да се чува зета Бранковића, иа и Милоша (!) који се »с Турчином иази" ! Милица га моли да јој остави једног „брата од заклетве", и он јој допусти да бира кога јој драго. Кад се кренуо Ђ алај за алајем", Милица ишета у ноље пред војску, где је најпре задржавала Милоша, Милана и Ивана, а после и друге војводе, но нико јој се нехте иовратити; за тим наиђе Југ Богдан са седам синова, али јој ни од њих не хтеде ниједан остати; најпосле долазе Бошко и Војин Југовићи, и њих је молила и преклињала, но узаман (стихови су овде слични онима у Вуковој »Цар Лазар и царица Милица 8 , али им по лепоти много заостају). Од велике туге и жалости Милица паде »на земљицу црну", на што се Лазар ражали, те дозва свога Ђ дели6ашу" Голубанада носи госпу »у бијеле дворе« и да Ђ не оди у бој у Косово". Али Голубан, иошто је однео царицу »у златне интове", не могаше Ђ срцу одољет'", него оде у цареву војску (430—773). Војска одлази на Косово. Милош се издваја » друмом лијевијем" и идеу Прилип да потражи Ђ иобратима Марка" ; но Марка не беше дома; отишао »ио свијету" да Ђ оирашта муке невољнике" и да » отријеби земљу од зулумл и од хаинина". Отуда се Милош повратио и стигао у Косово »кад и српска војска". Ту су застали Бранковића, Црногорца Васу, Леку капетана, три брата Војиновића и Мусу »Скадранина« ; за тим дође Срђа Злопоглеђа и »Страињ' бан« : Ђ Све је дошло Кнезу ио ријечи" (774—858). Цар Лазар је Ђ вијеК учинио" ; ту војводе Ђ разложише мудро" да се пошље иоуздан човек који ће » уводити Турке"; избор допаде Ивана. Мурату није иотребно ухођење српске војске, јер он све зна што је и како је, од „Аазов а ирва вијеИника" — Бранковића. Вук гради сплетке против Милоша. Иван се враћа из турске војске; Милош га и Милан иричекају, а кад им исприча о великој сили турској, Милош га оветује да Лазару и војводама не казује истину, јер ће с.е нренасти; то Иван и учини. Вук поново опада Милоша и његове побратиме код Лазара (859 —1096). Лазар сазове војводе на гозбу у очи Видова диа (»у очи светога"ј да прослави крсно име. Зловол 3 ан је, Ђ нема ћефа, нема разговора Ђ , а Југ га пита што је брижан и невесео. Тада Лазо дохвати Ђ куиу златну* и наздрави Обилићу »и његову друштву"; пита га, да ли му је «мало блага, и госиоства.* или «славе и иоштења" ? а ако му је «круна омилила* , и њу ће му «иоклонити*; па их заклиње « Бож'јом вјером и Стјеиовим /'Душановиму гробом" да не чине покора: Ђ Остан'те се несретне издаје"... Реч Лазарова паде као гром из ведра неба: «3астидје се образ од образа" . . . Скочи Милош, пољуби тасту руку и прими купу ; захваљује на здравици, али не и «на разговору» ; правда се и пита ко их је ^оиаднуо", па вели да ће Видовдан показати «ко је вјера, ко ли је невјер а !» (Овде Милош не зна да га је Вук опао). Милош изиђе из шатора, а за њим Милан и Иван. Страињ' бан кори Лазара што «осрамоти онаке јунаке*, и заклео би се да нису криви, већ нека пази на онога који му «ла,жи оиовидје*, — па и он остави шатор. Лазар остаде замишљен и брижан (1097—1310).