Nova iskra

ВРОЈ 1 I.

П 0 15 А II С К Р А

СТРАНА 33 1.

В.ЛАХО БУКОВАЦ

Ја не знам примера у светској литератури да слава писца за тако кратко време може достићи крајње дистанције. Малом и незнатном Фељетонисти неког провинцијалног листића требало је само да се позпа с чувеним Кораљенком и ступи у коло Петроградског Књижевног Савеза, па да име његово облети сву пространу Матушку - Русију, да постане идолом одушевљене омладине, да уведе у литературу нове типове и тиме створи нов правац, нову школу — једном речју: да заузме место најдаровитијег међу млађим руским писцима. Критике, или боље рећи панегирици, ницаху као печурке. Све су се оне дивиле Максиму и уздизале га до висине на којој се и он јемачно бојао вртоглавице. Пред сликом М. Горког, од Рјепина, светина се гура и комеша — на лицу је оваког некакав пријатан осмех, као да, гледајући њега, помиње све његове безбрижне бескућнике. Максим и његови „голаћи" постадоше модерни, а 50.000 егземплара његових дела (у 5 књига) разиђоше се за тили часак. Некакав студент пропио се, најзад почео да лута и краде, и његов адвокат објаснио је то на суду утицајем Горког. Готово сви критичари труде се да објасне узрок тако невероватно брзог успеха Горког и разно га тумаче. Једни (Боценовски) приписују узрок успеха самим делима Горког, која су сама створила себи славу, када се компетентна публика ближе с њима познала, т. ј. када су приповетке Горког почеле излазити у великим периодичним Петроградским журналима, захваљујући Корољенку који први пронађе у њима бисер. — Други (Меншиков) пак тврде да слава и успех М. Горког имају да захвале једино чудноватој и интересној биографији Максимовој. Мени се чини да су и једно и друго утицали да се тако брзо створи слава којој би многи и многи позавидели. БиограФија, пуна необичних доживљаја, дала је обилата материјала нервној великосветској публици да задовољи своју болесну радозналост, жудну за новином и потребом јаких утисака који би ставили у пријатну вибрацију њихове разлабављане нерве. БиограФија његова привукла је већу пажњу и ин-

У КРЧМИ

тересовање о писцу; она ја донекле обезбедила блаже обраћање к његовим делима. С друге стране пак, сама дела, пуна духа и свежине, народног хумора, нових типова и манира довршила су оно што је биограФија започела; јер читајући их осећате како вас обузима топла струја нечег новог, оригиналног; она пријатно голица ваше нерве, те се са свим одајете новом раздраганом осећању. Горки је песник и сликар. Само као такав он је могао и најгрубљу појаву да обуче у дивно рухо; да чак онде и где је смрад и нечистоћа, замирише цвеће појезије. Онако огшсати море с његовим лепотама и страхотама, и бескрајњу степу са заходним сунцем може само жива реч песникова и кичица сликарева. I Алексјеј Максимович Пјешков (у литератури Максим Горки) родио се 14. марта 1869. год. у Ниж. Новгороду од оца Пермског мештанина Максима Саватијева Пјешкова, тапетара, и матере Варваре Каширин. Било му је 4 године кад му умре отац. Мати се преудаде а њега остави деди на васпитање. Овај га научи да чита псалтир и часловац, и кад је у томе показао довољно успеха, пошље га у школу. Ну тамо се не задржа више од 5 месеци, јер се разболе од великих богиња и тако напусти школу. У то време умре му и мати; радња дедина пропаде, а Максима дадоше у обућаре. Није прошло ни два месеца, а он облије руке врућим шчијем, те га и опет газда отера деди. Кад се поправио, деда га даде „чертежнику" (који црта планове), али од њега Максим брзо утекне и ступи на један пароброд у куваре. Главни кувар био је ту неки пенсионовани подофицир Михајило Акимов Смури, Он први разви Максиму вољу за читање књига. Горки је тада толико заволео књиге да је опет зажелео да се учи и у тој намери крене се у Казањ, мислећи да ће тамо моћи учити бесплатно. Наде га обмануше и он принуђен ступи •гада у пекарску радњу, за 3 рубље месечно.