Nova iskra

— 81 —

од браће. Милица уставља најмлађег Миливоја, а кад јој он нрекорно речс да није жена „ни сердца женскаго" него „војин тјела мужескаго", Милица ухвати коња за узду да га „с пута сврати" : Тад' Миливој руку јеј оттерже, и на страну скочи с коњем брже, Пак изтерже мача от бедрице, и протерча по крај осморице, Игра јунак свог коња зеленка, вије му се от злата челенка; А за њиме осам браће миле, под њима су коњи како виле ; А за њиме сва царска армада, тад' се крену и појђе от града;... А Милица се тужна врати двору „као кукавица" (40—45). За тим Милица „са обадва њена млада принца" и са „пјат дшчери ;њени Деспоткиње": на троја кола испраћа

делу) говори о неверству три војводе које је највише одликовао, а нарочито о зету Милошу кога је учинио „великим сердаром" и дао му шест хиљада војске. Сва се господа „смутише", па веле да је то „лажно потворено". Тада Лазар наздравља Милошу невери, на што Милош рече да му „невјера до кољена сједи", и зариче се да ће сутра отићи у Турке и распорити Мурата, па „као вјетар" изађе из шатора, а за њим Милан и Иван (60—75). У Милошеву шатору заверавају се и заклињу три побратима да ће један другом верни бити; починуше, па рано ујутру опремише коње и одоше у турски табор; њих виде сва српска војска, поверова Вуку, узбуни се и поплаши (75 — 76). Ова тројица окренуше копља наодако, и Турци'их поведоше Мурату. Успут их питају за српску војску а Милош вели да је спремна за бој, јуначка срца и весела. Пред Муратовим шатором Милош предаде евога коња

Л .еонардо да Винчи Тајна вечера

војску. Кнез јој при растанку наређује да обдари манастире и да се у њима служи служба за успех српског оружја, а, после битке да дође и покупи телеса, а њега, ако би погинуо, да сахрани у Раваници (45—47). Сутра дан стигоше па Косово још неке војводе. Послаше Топлицу да уходи Турке, и он је 6 дана ходио по Косову. Вук снује сплетке против Милоша нри повратку Топличину, и Лазар поверова о неверству Милошеву. Милош светује Топлицу да не казује истину о сили турској, како се не би кнез и војска поплашили, што Топлица и послуша (48—58). Лазар и војводе разгледају поље косовско и распоређују војску за бој на четворо: коњанике, бојне копљанике, миздраклије и „хатлије брзокоњанике", а око војске поставише страже. Пошто је Лазар мало отпочинуо, сеђаше с господом под чадором, договарајући се о боју (58—60). У очи свог крсиог имена Амоса пророка, у суботу, позва Лазар сву господу иа вечеру. Ва вечером Вук тајно шапуће Лазару на уво како су се Милош, Милан и Ивак заверили да га издаду; на то Лазар подпже пеха/р и у подужој беседи (сгихови као у првом

Милану, и, кад пред Мурата „дерзновено стаде", цар га лепо прими и пружи му десну руку да пољуби: „Цјелуј, рече: дам ти власт велику, | Ишчи сада что је теби драго". Милош вели да је код свога цара „сваке власти и чести довољан" и „велике славе изобилан". Но господа световаху цара да не да руку ђаурину, већ иогу да пољуби. Тада га Милош дохвати за ногу, распори ханџаром и стаде му „ногом за вилице". Турци у шатору попадаше као мртви од страха, а Милош скиде с чивије цареву сабљу, па исече велике везире, паше и „сераскире" (77—88). Диже се узбуиа; Иван буздованом обори „великог Османа" који поче довикивати Турке; Милош исече и обори шатор, излете и ускочи на коња; он и његови побратими почеше страшпо сећи Турке, градећи „три сокака". Сва се турска сила узбуни и на њих навали; они су је јуначки дочекивали; а кад се заморише, паде најпре Иван, а за њим и Милан. Но Милош, расрђен као лав, отпоче још жегаће обарати Турке, који се ноплашигае и бежагае од њега; он хоћагае и умаћи, да се Турци не досетише и копља у земљу тгободогае, те му се коњ набоде. Тада Милога одскочи