Nova iskra

- 141

Овоме иуцкању само јаче и другом спремом на телу, слично је иуцање извесних буба. Ова је њихова особина веома згодна одбрана од непријатеља који их гони, јер пуштају из задњег тела плавичасте праменове са малим треском. Од ових буба најбоље је позната буба тобџија, у које на крају задњег тела имају две жлезде и у њима се лучи и прикупља једна течност непријатне воње. Ове су жлезде испрекрштане финим мишићима под чијим се притиском истура поменута течносг кроз једну малу цевчицу на самом врху задњег тела. Ова течност лако ветри и у додиру са ваздухом претвара се у плавичасту или беличасту пару, која се у мраку светли, и на нашој кожи оставља црну пегу, пали и развија врло јак и непријатан мирис. Тобџија може да избаци 8 — 12 оваких метака

цичање, ироизводе трљањем ивице предњих груди преко издигнуте али храпаве ивице средњих груди. Јачина цичања зависи од величине бубе, а у неких је тако слабо да се не чује и ако се виде покрети који у других производе тон, али на сву прилику њих чује ко треба да их чује. Ухваћене стрижибубе циче једнако док су међу прстима и онда је лако посматрати кретања на грудима, па чак и у мртвих стрижибуба може да се изазове цичањс кад прстима покрећемо предње и средње груди у ономе правцу у коме га жива буба покреће. И неки бауљари могу да стрибулирају и имају анарат за то, само пгго он није смештен као у стрижибуба на грудима него је у неких од њих на ивици крила која

једно за другим, али са сваким метком све је мање течности а и пуцњи су све слабији, јер само се први чују јасније. Ванјевропске ®еле ових буба избацују ове праменове са много јачим пуцњем и љућим соком. Ове ове бубе живе у пољу под камењем. Имамо у буба да споменемо још један начин произвођења звука, а то је тако звано стрибулирање. Справу за овај посао имају врло многе бубе из разних Фамилија и те се справе по своме саставу прилично слажу, само се не слажу по своме положају. Неке бубе ради произвођења звука трљају нрстенове задњег тела о тврда крила, друге о задње ноге а неке опет предње груди о средње — и то су у главноме стрибулациони апарати. Готово све стрижибубе имају тај апарат и он је у ивицама иредњих и средњих груди, а звуци се, управо

трљањем о ивицу задњега тела и о љуспице на њему производе тонове сличне цичању стрижибуба.

У многих инсеката чују се карактеристични шумови још у лбту, и они су разнолики према величини животиње и кроју њених крила. Коме није познато оно многогласно зујање бумбарова, пчела, мува, фино зујање малих мушица које се као облак лелујају по мирноме зраку и сутону? Коме није познато гласно зврчање пољских скакаваца и шупггање вилина коњица у лету'? Сви ови инсекти крећу веома јаком мишићном снагом своја крила бржим или слабијим замахивањем, и све ово производи разне звуке и у неких тако танке као кад се јако затегнут коиац прстом дира. У многих инсеката суделују при извођењу звука и трахеје или ваздушне цевчице а иарочито њихова ушћа