Nova iskra

— 149 —

— Сине мој, тако ти неба! Он затвора врата и повлачи резу. — Жане, ЖанчиКу мој, одговори ми шта то хоћеш ? Пииајући својим етарим рукама које су дрхтале, она тражи скакавицу ла вратима. Отварање прозора, тресак тела на дворишну калдрму, и то је све. Сирото дете беше рекло у себи: „Оувише је волим. Идем ..." А! како смо ми бедног срца! Мало је чудновато, међутим, да се љубав не може угушити презирањем!. . . Тога јутра нитали су се људи из села: ко ли је оно онако викао тамо, око Естевове куће? То је мати кукала, у дворишту, пред каменим столом покривеним росом и крвљу, иеобучена, са својим дететом у наручју. Париз. С француског пгевео Ст. К. Павловић

±>3-

П030РИШТЕ и МОРА/1

ЈЗОЈ. ј^Т. Ј1ОПОВИ'КА

| равац, који се у последње време осећа у оригиналној руској драми, навео ме на мисао да, Л-( говорећи о њему, поста,вим предмет на ширу основу, т. ј. да укратко бацим оишти поглед на савремено позориште и његов утицај на морал нашег времена. Недавно у једном београдском журналу, ако се не варам „Колу", изашао је веран превод сакупљених но ненотпуних новинарских рецензија на неколико пијеса које данас сакуиљају пуна позоришта, само стога што се у њима трактују теме савременог интереса. Ја се нећу упуштати у излагање његове садржине, него ћу у опште говорити о такој врсги иијеса и њима сличним, које се пишу да се задовоље развратни укуси и које очигледно носе карактер модерне декаденције. Узмите ма коју из тих пијеса: „У својој улози", „Хризантеме", „Робиње весеља", „Позлаћени људи" е!с. све нам оне тако рећи иредстављају наличје живота — живот круга људи који у социјалним односима стоје ниско, но који на жалост играју у наше време велику улогу у друштву. Њихове главне јуиакиње представнице су с1оип-топ(1а, чији се цииизам по каткад исиољава у свем својем блеску. Ноћни лептири окружавају јарку светлост богињина храма и безбрижно се лепршају у њему. Позориште треба да је огледало живота. Па шта нам даје савремено модерно позориште, какве нам стране живота оно открива? Зар учећи нас, оно иас мора развраћати? "Зар свето и узвишено осећање љубави бацати са свога престола у блато полних пожуда и страсти? Зар из таквог нозоришта, где љубавници издишу у грчевитим и сграстним загрљајима, где се на рачун оштроумља говоре

двосмислене речи које често прелазе у право своЈе значење, зар из таквог позорингга не излазимо узбуђени с извесним расположењем духа ? Какав утисак износи из таквог позоришта млада шипарица, која тек што је отпразновала ступање у свет подужавањем евоје сукњице, код које су појмови о свету тако наивни и искрени, у чијој богатој уобразиљи још лебде благородни и узвишени херои, међу којима је и њен суђеник? Какав утисак износи из таквог позоришта млада жена, која тек што је завршила свој медени месец? Позориште јој даје богати материјал како се обмањују мужеви. Пред њеним се очима шире најтање, најФиније мреже асћгШге-а, и њој остаје да бира најподеснији начин до свомо мужићу натакне рогове. Настаје ужасна борба међу инстинктивним поштењем, уверењима и идеалима, којима је до еада живела у царству сиова с једне стране, и светским правилима и модом с друге стране. Оиа подлеже првом вештом саблазнитељу, осећајући да јој је мирно самољубље и савеет, јер је таква мода, тако све раде. Елегантна Парижанка, која еве своје знање о животу и друштву црпе из романа Марсела Прево, Пола Ервје, Жоржа Оие и др. и даје највећи проценат т. зв. модерних жеискиња, представница крајњег Фемииизма, за којима ее слепо повлачи читава Фаланга женскиња других иародности. Рђав утицај таквог позоришта, односно таквих пијеса на женски иол, очигледан је. Барбје у својо.ј чувеној „Мелпомени" прекрасно га је изразио стиховима: Е1 1ез /!еттез аи 1>оиГ Ле сее Лгатев Гтригз, На1е1ап1е8 епсог, Гоеп еп реи, 1ез зетз Лигз, Ђ 'ип ргеЛ 1епГ АевегГап1 1а вапе воШагге, ВедадпепГ 1еигв ^оуегз еп ге^ап^ ГагЈиШге. Позоришто није песма или роман, који утичу и на наш ум и размишљање, јер их читамо; не, СФекат је овде силнији, иред .нама су живи људи с најузвишенијим и најнижим етраетима. Ми видимо њихов развој. Ми осећамо и исиитујемо еве њихове перипетије, које остављају у иама дубоке и неизгладне утиске, и који се често реФлекторно, без сазнања, исиољавају у многим нашим умним радњама. У рецензији коју је дала Француска академија на трагедију Корнелову „Сид", вели се иа једном месту: „Силне страсти, ако су добро и талентно иредетављене, производе на оне, који их гледају, део е®екта који оне производе на праве жртве тих страсти". Оставимо најзад на страну љубавне комаде, па се обратимо нпр. криминалним драмама, којима угошћавају нрост народ, и ако оне до душе нису сада тако у моди, као што некада бејаху. Колико је несрећника, што седе на тим клунама и налазе се у сличним околностима са јунацима драме. Они с напрегнутом пажњом следе за њиховом радњом, као да се с њима решава и њихова судба, и мрачни и замишљени остављају позориште уносећи у дубину своје душе импулс који ће згодном нриликом решити и њихову ствар. И заиста: позориште нам не даје ириродии развој психичких појава, као што то у животу видимо, него их а®ектира, усиљава до последњих граница, нанрежући пажњу и осећаје гледалаца до крајности, јер такве силне емоције и утичу на масу, и обезбеђују успех пијесе. Како се далеко иде да е®екат буде сиднији, илузија пунија, даје нам нримера Амернка, где, веле, антрпренери у таквим приликама нарочито иогађају праве, проФесионалне лопове и пробисвете. Преступник и убијца иод чијим ударима ножа издишу невиие жртве, насдикан ,је таквим бојама, да у нама ве