Nova iskra

187 —

није Могао да убије противника? Зашто су се та два човека, или боље те две натшриродне силе судариле? Неко зуциу да је ту ишло о њих, о раднике, да је Вапора убио младога господина с тога што је он раснпао новац, скупљен глобљењем радника. У осталом — додаваху старији — Бог је покарао Адлера. Елетве су биле услишане. На тај се начин, за неколико часова, створила легенда. Сузе и крв света допрле су пред престо Божји, и збило се чудо, овде, — иа очима целе околине. Побожни се уплашише, слободњаци се грађаху весели али им је око срца било хладно.

— Море, наћи Ке... Швабе су плодне. Тако говораху радници. Обермајстори као да су побијени. Не надгледаху рад, него еамо отпаркиваху у канцеларију да што чују. Један предлагаше да у знак жалости прекину рад; али со главни књиговођ осече на њега. —- Нека све остане као што је. Господар п онако није при свој памети: загато га дражити?... Мене је највише било страх и жао онда кад Фабрика стаде и сви одоше у двор. Кад тутње машине, човеку је лакше око срца, и чини му се да се није десило никакво зло. — 'Гако је!... Тако је!... — повладише присутнн.

У. Предић — Шта ли ћеш још бити ? — питаху се. — А знате ли да је стари полудео? — Јамачно је полудео кад је возара бацио на друм нас све сазвао не зна се зашто, а сад побегао од куће и потуца се по пољу? — Тако ои увек кад је што љут . . . — На кога је љут ?.. . Мањ на Господа Бога! — Не трабуњај о томе! . . . Не помињи Бога, .јер се може десити још какво зло! . .. — Да ми је знати шта ће сад стари ? — Шта ће, можда нас више неће глобити? — У канцеларији говоре да ће продати Фабрику и отићи својима. — Та он нема никога.

Додоле Око шест у вече у канцеларију бану Адлер. ЈЏ као утвара, не зна се кад. Одело му умрљано земљом, као кад се човек ваља. Кратка му коса накострегаена. Озиојен и тегако дигае. Беоњачу подигала крв; зенице необично рагаирене. Стаде брзо обилазити све канцеларије и пуцати прстима. Чиновници дргаћу на столицама. Млад иисар читагае неку депегау. Адлер му приђе и промењеним гласом, ма да мирно, запита: — Шта је то? — Опет памук скочио ... Добили смо данас гаест хиљада... Не завргаи. Адлер му исгрже депешу нз руку, згужва је и баци му је у лице.

МО ШП С П /. '