Nova iskra

— 864 —

што у трбух да епустимо!... Тако је говорио само за то, што му је на раменима била врло мудра глава. А ја, вндиш Васка, мислим да је боље и од глади умрети, само ако је твоја душа и савест. Да, савест да је само твоја... Тако је то! Ех !... Али за што ... ТТа добро, де! Слушај, Васиљко, како је то било ... Деда погледа на месец који се баш у том тренутку појави из облака, па ноче оним нарочитим гласом, развученим, загонетним, којим обично причају старци тајанствене приче из прошлости. — Хм, да . .. И ноћ је била овака, и месец је овако сијао, и звезде су трептале. . . Кажем ти: све је било као ово сад, управо у очи Божића.. . . Сећам се као да је мало пре било, — био сам с ГГ.араском онамо крај баре где је онај велики сиви камен . . . Баш на том истом месту био је тај камен и онда. Ех, Васко, како је то лепо бити камеи. Лежи тако стотине и тисуће година — па ништа. Какав био, такав и остао. Само се мало дубље зарио у песак ... Лепо је камен бити! —Али, дедице, камеи не осећа. — Е, не осећа! Па то и јесте добро, што не осећа. Не осећа, па га иишта и не боли. Али слушај. Био сам, као што рекох, с Параском на обали код тог сивог камена. Параска је била чудо-девојка .-.. Какву је само косу имала! Ма да јој је те лепе косе чупала покојница Мар®а Абрамовна (сгрога је то била спахиница, и! и! Управо звер у жеиском лику!), ма да је, велим, чупала, коса је увек била и пуна и лепа. По неки пут је овије Параска око врата, па је још и у чвор веже. Израсла девојка, образи румени, усие — вишње, а очи као оне две најсјајније звезде над црквеним торњем, видиш? Такве су биле очи у Параске. Али тада ни твој деда није био ово што је сад. Био је отресит младић, а девојке су говориле да је и леп, а ја мислим да нису лагале, јер се нису једној од њих заруменели образи када би га у очи погледале. Волео сам Параску свом душом а и она је мене исто тако волела . . . — А шта то значи, дедице? — Волети свом душом? Ево шта зиачи: за онога ког волиш дао би и живот, скочио би и у ватру и у воду, без њега м^сец не светли, звезде не сијају, сунце не греје. Ето нгга значи волети свом дугиом. Били смо обоје млади. Та ја сам тек био двадесету узео а њој још није било ни пуних деветнаест. Били смо се познавали не тек од јуче или од пре месец дана, само смо то крили ... Јер кад би, сачувај Боже, знала о томе Мар®а Абрамовна, косе би јој одрезала, а мене би послала у војску, у рекруте... Свирепа је то жена била., царство ј■ >,ј небеско, али мртвима се не суди . .. На страшном суду судиће се и њој и нама свима. . . За то кажем ја Параски: чуј, Параска! Сутра почињу месојеђе, а ова наша етвар већ дуго траје; за то треба промислити сада шта ћемо и како ћемо... А мене Параска загрли: „Мо.ј мили Мартинићу! Боље и не иомињи о том! Синоћ је кључарица Јевдоха чула од нане, да ми је судбу већ одредила!" — Како одредила?

„Тако, одредила! — говори ПарасКа, а илаче И Дрхти. — Одродила. Чим, вели, иаступе месојеђе даћемо Параску ТроФиму кочијашу. Здрави су обоје; биће порода... Јер, вели, ТроФим толико ашикује да је већ додијао свему жеискињу на спахилуку, а Параска ће се обееити тек ма ком о врат — да ћемо се сви изиенадити!" — Плаче Параска, плаче... А ја, како то чујем, зашкргућем зубима! — Тако ме је то увредило и заболело ... Да ми отму девојку? Да ли је то могуће? И ком да је даду? ТроФиму! А шта је тај ТроФИм ? Пијаница и разбојник! Убиће је, са света ће је уклонити?... Разгневим ее и екоро побееним, али после почнем и размишљати. Било ми је већ прекипело у души, па се почело таложити. А прекипи, чедо моје, прекипи од муке, јер знаш да ниси свој и да неће бити како ти желиш, већ како она хоће. За то решим с Параском да сутра, како се Мар®а Абрамовна из цркве врати, одемо обоје и да јој се пред ноге бацимо, па да тако пузимо докле год јој не омекне камено срце. Миелили смо да о светлом Божићу, кад анђели на небу славослове и са звездом волхви путују, неће бити таквог човека чије срце неће омекнути, па било ма како тврдо . . . Тако смо мислили. Деда ућута уносећи се мислима у своје успомене. Васиљко несгрпљиво промуца под кожухом: Па онда, дедице? Па онда? Деда опет настави: — Тако и урадисмо. Дође и сутрашњи дан. Пођем с Параском кад се Мар®а Абрамовна вратила из цркве. Мало причекасмо. Дође поп е крстом, и ђак с њии; отпеваше „Д^ћва днесв рождаетт." и чеетиташе, па онда одоше у сеоске колибе. Баш у то доба уђосмо к њој. Уђоемо, кажем, ја и Параска у трпезарију, где је на дугачком столу било пуно јела: ту и прасе, и кобасице, и ћурка и свега и свачега. Од куда нам оиолике храбрости, ни данас нисам довољно паметан! Кажем ти, била је звер а но жеиа; могла је човека, без околишења, и на смрт осудити, јер није само једног оеудила! Уђосмо ти ми, па њој пред ноге; падосмо и лежасмо као у праху! — Шта је то ? Како сте смели ? Ко вас је нустио ? — А ми ћутимо, онемели — језика не оеећамо. Али се на иослетку ирибрасмо и проговорисмо: „Мајко — рекосмо — господарице иаша, не убијајте две хришћанске душе једним ударцем: не дајте Параску ТроФиму — убиће је, иребиће је! ... А ми се, господарице, већ давно пазимо; само смо чекали Христово Рођење, па да вам, милости иаша, пред ноге паднемо и измолимо допуштење" .. . — 0, Боже мој Господе! — с дубоким уздахом настави деда после тренугног ћутања. — И све је тако било у истини, све . . . У данашње време не би веровали том, а све је тако било! ... Јест, било, Васиљко! Васиљко промолио главу испод кожуха и унлашено гледа у свог деду. Очи му као да говорише: „Зар све? А даље?" — Страх, да деда не нрекине баш на том месту своју причу, сијао је у његовим умним, блиставим очима.