Nova iskra

— 97 —

Београд, апрИла 1903. год.

Година V.

У ЈЛтлнтлстарству ... (из ТДСИНД ДЦЕВНИК5)

отледам у сахат. Р>е1> деоети чае. На лољу чека публика. Она има тграва да буде саелушана, јер како оно стари Жилићевић помињаше Вивијена: Чиновниче! Еад год ти јаве да има некакав жалилац нешто да тражи, да пита, да протеетује, да се извештава од тебе, свакад се сети, да у плати, коју си тога дана примио, може бити која пара из порезе баш тога истог молиоца ... Вога ми — тако је. Са тога рекох послужитељу: — Пуштај: ко чека ... , Врата се отварају. — Господин' начелниче. . . Ево мене опет за оно моје примање — улази први и жали се газда Радован - три пута сам се жалио начелству; два пута сам опет овде подносио жалбу, па срески тшсар Божа неће никако да одреди продају. Јутрос читам из „Орпских Новина" да је отпуштен, али и ако, био је како ие треба. Нисам жалио, кошта ме, само да ми се једном ствар сврши, али... — Јесте ли написали жалбу? — Јесам. Вво је... —- Добро. Извидићемо .. . — Збогом .. . — Ја дођо, господине, на куде вас

почиње Наум, стари парничар. — Несрећа сас ону моју парпицу . . . Пропадох, па то ви је . . . Ишао сам и у суд и код власт, па не мож' џевап да им даваш. А ко ти сега суди у општина . . . Да опростиш — џенабет . . . ФичФирич младо лудо . .. Каже ми не се може сае тиранлук . . . Када ми ие плаћа, што да га не терам до оној свет ... По шест пива крка свак' ден на Вулевар — а, мене не мож' да плати . . . Море, господине, све се је сада поква-

(СВРШЕТАК) рило . . . Док беагае камџи.ја — ми беасмо људи . . . Оега сад се све искварија. . . ТСуку . . . Овија олободија синџир ии је иа врат . . . Нити те питува за чега ни крогато, него плаћај... Плаћа ги па очи била. .. — Нисмо ми надлежни, газда Науме — рекох му, пошто разгледах ствар. — Еако належни? Вије одавде заповедате наг. управитеља, а не можете на, једнога палилулског кмета . .. Био механџија, ка' и ја. ТСаки мп је та работа . .. Једва успех да га обавестим, да иде са, жалбом варогакоме суду ... И оде колико толико умиреи. — Ја онако тек свратих теби — почиње Н... био сам код овог твог министра . .. Знаш опо дуговање масе Крстићеве. Прексутра ,је одређена продаја. Има изгледа да ће се ствар изравнати, па сам га молио да се продаја одложи, да ви одавде по жалби тражите акта, да их задржите. Већ знапт како се то ради ... — Па? — Министар ме упути теби ... — ПГто? —- Да, видиш. . . Министар ће те питати, а ти му реци, да то може бити. — Али тако није по закону. — А зар он зна закон .. . Еако му ти кажеш, он тако ради... Он догаао за министра, па бајаги да се разуме у овим, вагаим пословима. Слабо, Бога ми. .. Него, да причекам на писмо полицији . .. — Не ћега га добити ... — Загато . .. молим те ?. . . — Разумеј се, то не може да буде... Еако сме минисгар обуставити одређене продаје по закону . ..