Nova iskra

264 —

пецкају, где мудро рачуиају шта ће стати трошка и времеиа Фултонова будалаштина. Нигде никога да ме охрабри, да ми ули.је зрачак надо, да ми стисне топло руку и да ми честита. Најучтивији су били они који су завијали своју сумњу или који су ме благо корели. Али кад нокушај испаде за руком и кад лађа претурп нрву миљу, тада се уверише и највећи иеверници н т. д." Сваку новину свет нредусреће са неиоверењем, па и злурадошћу, па и прва вожња на Фултонову пароброду била је без и једног путника, нико није смео и није хтео да се вози. Кад је се враћао из Албани за Њу-Јорк, уђе само један путник. Еад му је нлатио 6 долара за вожњу,

Фултон се заплака, па ће рећи иутнику: „ови су 6 долара прва награда за многогодишњи труд, да заведем парну пловидбу. Радо бих овај први свечани тренутак прославио с вама уз чашу доброга випца, али сам тако сиромах, да вам не могу понудити ни капи!" Свака иовина у опште споро задобија земљпште. Ту мрзост противу новине Ломброзо назива Мизонеизам, тако на пр. Ђолтер није веровао у Фосиле; Лаилас у мсгеорите; Росини није веровао у сигурност вожње иа железници, и с тога се није никад на њој возио. Свака нова идеја потребујо и вромена и жртава да се усвоји и популарише. Д. М. РУЈЈЕ^иц.

Дод прозором

I м! синоћ сам био поред твога стана!.. Ко болник кад дише — киша једва тече, Лишће шушти, плаче с мокрих, црних грана, Суморно и мутно спустило се вече... Улица је била покривена мраком, Кровови и куће тонули у тмину... И ја сам се крет'о лагано сокаком, Као чувар мргвих кроз алеју њину...

Бојажљиво приђох до прозора твога: Модра, бледа светлосг на завесе пала ... Иначе свуд пусто — ни неба, ни бога! Само преко лишћа ноћ је уздах слала. Под прозором застах — ту сам дуго био, И дрхтао тако без гласа и моћи : На зид руку ставих побожно и тио, Не могах је дићи — не умедох поћи...

Наједном се тргох — ко да неко иде! Мисо моју прели крв ми узрујана Ја бежати почех... Да л' ме когод виде?. И синоћ сам био поред твога стана...

331 з.

У трамвају илити: Једна — ако ма и овлаш лрелкстамо нашу ксторкју — јасна и доказана истина (У виду Скице један Панегирив Генију Српском.)

сгрини и подузетности ове иапге српске расе. Кад је лакомислена сиротиња давала и последњи грош у нади да ће после неког времена хиљаде добити, и кад су грамзиви шпекуланти ударили у Формалну трговину с људима као с есапом неким, кад су почели да осигуравају бабе и своје и туђе; кад су зетови постали нежнији и нажљивијн према бабама својим; кад је дошло бабје време и бабама скочила цена, и оне постале као неки берзански артикал, и

ило је то пре иеколико година кад су у јеку ^ ила и ка0 печ УР К0 после кише ницала она ■▼Т) силна хумапитарна, укоина и свадбена друштва под разним називима, као: „Колевка и крстача", „Пелена и иокров", „Цуцла и мотика". „Проводаџија и конзисторија", и тако даље; јер ко би их могао и побројати сва што су тада поникла и неко време трајала и радила по Србији сведочсћи целом свету о ванредној би-