Nova iskra

— 279 —

БОРБА ЗА ОСЛОБОђЕЊЕ (1804.-1815. ГОДИНЕ) И НАША ЛЕПА КЊИЖЕВНОСТ

Српска Књижевна Задруга, као једна од најјачих просветних културних установа у Орпсву, узела је учешће у прослави стогодишњице почетка борбе за ослобођење пашега народа од Турака. Ово учешће било је скромно, али онако, како је Књижевна Задруга, као друштво за издавање и ширење српске књиге, могла и требало да се одужи успомени оних, чијој херојској борби имамо данас да захвалимо и за државну самосталност своју и за културно-просветно напредовање своје.

новедачи за своје умотворе узимали грађу из ове борбе за ослобођење. Верујући, да ће овај рад г. Дачића интересовати наше читаоце, ми га овде доносимо у краткоме изводу. Борба нашега народа за ослобођење од Турака, која се јавила у почетку 1804. год. готово једновремено и у Шумадији и у ваљевској Колубари, мисли г. Дачић, није била иеочекивана. Годинама принремана и нодржавана животном снагом нашега народа, онда је само убрзана несносном дахијеком владавином, кад је нашем народу у београдском пашалуку већ била дошла у нодгрлац душа.

Њ. В. Кнегиња Милица и Њ. В. Кнегињица Јелена /

М. Ј овановић

10. септембра одржана ј« годишња скупштина Задругина. Она је имала два дела: свечани и службепи; у свечаноме делу је било прослављање борбе за ослобођење. У свечаиоме делу је прво потпродседник Задругин, академик и про®. Велике Школе, г. Љубомир Јовановић, у лечој поздравној речи исгакао значај борбе за ослобођење и изнео разлоге, са којих и Орпска Књижевна Задруга узима учешће у прослављању стогодишњице почетка те борбе. По том је тајник Задругин, г. Живојин Дачић, прочитао свој рад Борба за ослобођење (1804—1815) и наша леаа књижевност, у коме је, у краткоме прегледу, изнео: како су и колико су иаши песници и при-

0 ирвим успесима народнога усганка у београдскоме пашалуку врло се брзо разнеше гласи и преко граница пашалука, и у свих Срба ојачаше наде у боље дане српскога иарода. Ти гласи врло брзо пређоше преко Саве у Земун, где је тада живео и радио там. књиговезац Гаврило Ковачевић, који, одушевљен гласовима о борби своје прекосавске и прекодунавске браће, оставља за тренут свој књиговезачки алат и песмом поздравља народни устанак у Србнји. Још крајем 1804. године, дакле исте године кад је и устанак почет, већ је била у Будиму штампана Ковачевићева Шст о случмпномЋ возмугценти †Сербт. — Ковачевић је био први песник српски