Nova iskra

— 358 —

Број 12.

Ббоград, децембра 1904.

Год. VI.

е з М а з к е — Јјожићна слика —

адње је вече. У малој сниекој собици тихо гори кандиоце пред иконом Вожје Матере. Благи мирис тамњана испунио сваки кутић, те ствара неку особиту блажену атмосФеру, у којој се чисте, безлобне душе осећају ближе нечему надземаљскоме, ближе небу. Ообица чиста, без икаке раскоши, али лијепо распремљена, одаје брижљиву домаћицу. А домаћица бијаше ђевојче од својих 15 —16 година, великих плавих сањалачких очију, пуних туге, али у којима се опет огледагае самопоуздање и нада... Млада домаћица забављена послом у кући, уђе у собу, пошто се мрак бијаше у велико спуштио, унесе свјећњак и назва Бога. — Сејо, сејо!... притрча јој радосно мали Влажо, који бијаше у оном доба, кад је најслађе ђетиње тепање. — Досо Бозиц, досо Бозиц... И мама доце?... Оеја погледа тужно малога, навријеше јој сузе на очи, дође јој да врисне, да заплаче; али се на силу уздржа, дубоко уздахну и правом сестринском милоштом загрли малишу; пољуби га и узе у наручје: — Досо Бозиц, досо, благо сеји!.. Сузе почеше саме да теку, те окрете главу од малога да их не опази... Али мали примјети, као да се

сјети што сеја плаче, па се окрете старијему брату, који сјеђаше на сећији испод иконе, наслонио се на десну руку, па размишља. — Мисо, Мисо... сеја паце... нема маме... Мишо се трже, брзо устаде, пушти сузу, приђе сеји и поче кроз плач: — Јело, Јело!... Немој бона! Расплакаће се мали Блажо... ето нећу ни ја... А тата, ако нас затече да плачемо ?... Сеја убриса сузе крајем црне шамије, која јој бијаше на глави. — Ето, нећу, нећу... Па полако, вишеза себе, уздахну. Мали Влажо посматраше својим невиним ђетињим погледом овај призор измеђ брата и сестре, па се и њему ражали. Сеја виђе, па га спушти из наручја, направи лице весело и рече: — Де, да мали Блажо игра, де... Па стаде тихо пјевушити са њим заједно: «Божоле, братоле, поведи нам коло, Поведи нам коло низ то поље равно, Ђе нам пасу овце и бијели јањци.,.* Мала Анка, старија годину двије од Блажа, приђе те се ухвати с њима у коло. Она, као и Блажо, не ра-

„Нова Искра" излази сваког месеца.. Цена: на годину 16, пб год. 8, четврт год. 4 динара; ван Србије: на год. 10 Фор. или 20 динара у злату. Претплата и све што се тиче администрације шаље се Р. Ј. ОдавиКу, власнику и уреднику „Нове Искре", Еапетап-Мипшна улица, бр. 8. Рукописи се не враћају; накнадно траж.ење поЈединих бројева извршује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откупну цену. —-