Nova iskra

(иго собе II «1Со миого воће увезде, око светлнла овога лашега света, око нашега сјајнога сунца. Земља је нагаа, о чему ћемо и накнадно говорити — округла и веома незнатно спљоштена на ноловима својим, на северном и јужном полу. И ако на први поглед изгледа, да би земља, наличила на нешто мало нераван, иљошт котур, опет то у ствари није тако, и ми смо у мипулим временима стекли и непосредних доказа о томе, да је наша земља, округла. Што је некада само неколико фнлософл , знало, па и то само уском кругу својих избраних причало, то је данас свакоме познато. — Данас се зна: да је и наша земља округло тело, и да је и она. у оиште узев, слична са осталим небеским телима у васиони. Са земљом нашом вазда, је у друштву и једна мала а воома блиска, најближа међу свима звездама, то је натп месец. Он је верни пратилац земљин, па ма где ее земља на своме далекоме путу око сунца налазила по овомо свотскоме простору. Месец се никад не одваја од наше земље — он јо не оставља ни да,њу ни ноћу — и то с тога не, што га наша земља својом привлаком, ио тако званом оиштем закону гравитације, — на извесном одсгојању одржава непрестано, и као што се наша земља окрећо око сунца од запада ка истоку за време од једно године дана исто со тако и месец окроћо око наше земље, опет од запада ка исгоку, за време које јо од прилике дванаести део једне године, и које с тога, што је то оптицајно мосечево време, зовемо месец дана. Нема сумње, да јо осим сунца и месец, са својим нознатим вам менама, веома рано нривукао погледе и нажњу првих гледалаца звезданога ноба, и њому имамо захвалити за наше рачунање времена, за прилив и одлив морских вода, које наша браћа у нриморју познају, — па смо му можда дужни и за утицај па тшпу климу или натае поднебље у опште. Месечево површје Ако пажљивије сматрамо месечево повртаје, онда виђамо, да се на њему могу разликовати већа н мања светдија, а тако исто и већа и мања угаситија, сива места. За ова се угасити.ја месга мислило, да су мора по мосечеву новртају; а за она се светлија места држало, да су слична папгим коитинентима на земљи. Ма да се вроменом показало, да на месецу нема мора, опет су она тамнија места задржала и до данас некадатањи латински назив таге, јпто значи море. Осим тако званих мора, могу се на месецу распознати и узвишења, брегови и планине,

које су добиле имепа научпика п славних људи. Исто тако опажају се па мосечеву површју и удубљоња, долиие, и то кад се оне налазе у близини оних меета иа месецу, у којима се сунце рађа или залази. Брегови бацају од себе у овоме случају већу или мању сенку, која је често пута тако угасита и тако танка, да због тога месечево повртаје веома лепо изгледа. Планета Венус Остављајући месец приђимо Венусу или Венери. Који од нас није већ досад видоо, како пре рађања сунчева — у зору — или одмах после заласка суичева — у вече — на звезданом небу сија једна веома крупна н сјајна звезда, коју наш народ зове разним нменима. Тако, кад нам та звезда сија пре рађања суичева, дакле у зору, онда јо ната народзове: зорњачом, зорицом; а када засија после суичева заласка, онда је ната народ зове вечерњачом. Но ову исту звезду назива ната народ и Даницом. И ако имамо три разна имена, опет је то једна и иста звезда. Она се својом прилично великом брзином веома, разликује од других звезда иа звезданом нобу, и биће да је она била прва, по којој се сазнало, да осим звезда, које се не крећу, да осим тако званих некретница, има и таквих звезда које се крећу, па се с тога нланетама зову. Ова је звезда планета Венус или Венера, која се, осим месеца, и дању види без дурбина. Ово ће бити узрок ваљда, тато је наиг народ и пазива лепнм нменом: звезда Даница. Због своје велике сјајносги Веиус је била и старима позната, и она јо једина нланета, ко.ју и Омир у својој Идијади помиње, називајући је најлептаом међу звездама на небу. Астрономи и носматрају Венус бата због те њезине сјајности махом дању, јер ноћу стојн она веома ниско, па јој јо и светлост тако интезивна и јака, да се без заклањача не би могла посматрати. Кад је Венус у близинн прома натаој земљи, онда баца и сенку око предмета на земљи. Венус се бележи знаком 9 огледала са држалом, које је најпотребнији атрибут богиње лопоте Афродите или Венуса. На Венусу виде се тако исто мбне или ®азе, као што их и на нашом месецу виђамо. Нокада со мислило да, и Венус има свој месец, али то је митаљење оборио 8ћ - ооћап1;, и загонетан сателит Венус-ов избрисан .је из астрономских ироблема. (НАСТАВИЋЕ СЕ)