Nova iskra

— 49 —

Планета Јупитер Иза овога роја малих планета долази највећа међу свима планетама, планета Јупитер, која ее веома лако на звезданом небу расповнаје својом бледозкутом светлошћу, и коју Египћани зову Озирис, а Инђијанци именом ВггказраИ или Богом Гастиња. И обичним дурбинима ииђа се Јупитер као веома сјајан котур, са ширим и ужим, тамнијим и светлијим браздама, које личе много на облаке, и које се у близини око Јупитерова екватора поиајвише опажају. Ове браздо пе допиру свакад до краја планетина котура и опажа се да оне мењају свој изглед, кад их дурбином гледамо. При јачем увећању види се, да с главним браздама упоредо тече и више других слабије тамних бразда, па

да ее чешће и угаситије а дрвено бојене пеге по широким браздама крећу, што ће па сваки начин долазити од обртања Јупитерова око своје осе. Јупитер се бележи знаком налик на арапско четири %, што је почетно писме у речи Зевс, који је по Митологији био бог богова, јер је Јупитер по величини својој после сунца и највеће небеско тело у нашем сунчаном систему, и у повољном положају достиже толику сјајност, да производи и сенку од предмета које осветљава (стр. 169. 1Јг. НапсПшсћ (1. а11. Шш. Вевсћг .ј што је и Галилео Галилеи знао и опазио. Све ове досад поменуте планете, дакле: Меркур, Венус, наша земља, Марс, мале планете или планетоиди, па онда и Јупитер, са свима осталима које ћемо још поменути, окрећу се по Копернику око сунца као централпога тела, па с тога је овакво схватање у васиони и названо: хелиоцентарски систем или, по самом проналазачу Копернику, Еоиерников систем.

Све до проналаска дурбина нападан је овај Коперников систем света, — али кад је дурбин пронађен, па помоћу њега пронађена и 4 Јупитерова месеца који се око Јупитера као главне планете окрећу, онда нам је и еам Јупигеров свет представљао у маломе као неки тип или боље модел природни. — Који је год дотле и сумњао у истинитост Коперникова система, он је могао и на самоме Јупитеру видети одлике Коперникове механике неба. Јупитер је дакле са својим месецима много допринео, те је Коперников еистем, дакле хелиоцентарски систем света, од некадање хипотесе или претпоставке, постао непобитном истином у васиони. До 9. септембра 1892. год. по новом, држало се да Јупитер има само 4 месеца, а овога дана пронађен је и пети месец, који се по удаљењу редом бележе римским бројевима: I, II, III, IV и V. Галилео

Галилеи био је нрви који је ирва четири Јупитерова месеца видео и пронашао, а пети месец пронашао је горе поменутог дана Вагпагсћ Опажања спектроскопска показала су, да и Јупитер има атмосФеру, што излази из појаве напред поменутих бразда и пега. КпЉегГпгс! и 8ессМ први су који су опажали и сиектар Јупитеров, о коме је тек Ни^шз тачније податке дао. На.јтачнија спектроскопска мерења извршио је Н. С. Уоде1 (бЉип^зђепсМе (1. ргеизјзсћ. АсаДение 1895. 2. види К1еш НапсП). с1. а11^. Шт. Везсћг. стр. 182) и по њему се махом линије Јупитерова спектра подударају с нормалним линијама сунчанога спектра, као и да се у мање преломним деловима, а нарочито да се у црвеноме делу спектра показу.је једна тамна пошира линија или боље трак, т. зв. „телурма трак" — која утврђује јаку аисорицију сунчане светлости у атмосФери -Тупитеровој.

а ШШШ1

Ст. Тодоровић

Ђорђе ,*Кастриотић Скендербег