Nova iskra

— 185 —

Одећа од црне свиле, са белим, крупним бобицама, већ мало изношена, али ипак за кућу употребљива обухватала је њен стас високо до врата. Оковратник од камгарна везивао је уски трак мр- г ке боје. Црна марама од чипака покриваше јој главу и падаше низ образе, а била је везака испод браде. Боре јој већ избраздале лице; тешки јој очни капци у пола затворени, и бацају као неки вео на очи, које су само још с времена на време засијавале својим ранијим блеском. Преко дана била је жега. Онружена у столици, хладила се Л.аура лепезом од шаренкасте хартије, припете на два бела уска прутића. Ва мало беше утонула у дубоке мисли, беше набрала чело и зубима загризала доњу усну. Рита поскакута око ње и обасу је нитањима. „Хоћеш ли да ми уплетеш трак у косу? Да ли морам рукавице увек, баш увек да држим навучене ? Да ли ће болети, кад ме владика потапше по лицу?" Велики се дан очекивао. Владика долази сутра у Еулозу на конширмацију. Господин је хтео да доручкује у апотеци. Ову част, која је била у исти мах и брнга и труд, сви су признавали Лаури : она је била достојна, а нико се нијо могао мерити ни по богатству и удобности куће са Тарамелијевима. Два су кувара била нозвана из града; већ су били у кујни на послу, те им се дивише и слушкиња и помоћник. Сто се морао поставити у засебним одајама. На доњем спрату није било згодне дворане. Л.аура је разместила сав свој намештај. Овоју спаваћу собу, као најлепшу, нретворила је у салон; Андреју отераше у неки мрачан собичак. Веше му жао, јер место да буде од користи, својим је присусгвом само сметао. Лаура је све наређивала са великом обазривошћу.

Осећала је неку нарочиту поноситост; частољубље изазвало је у њој грозницу исто онако јаку као и у

А. Бугеро

љубави. У њеним чица у граду.

Амор и Психе

је очима Рита била више свих девој-