Nova iskra

ни јр- могао умирити, Шопен их позове око себе, седно за клавир и обећа, им причати. Ова се деца одмах умире и иоседају око клавира. Причао им је ои о разбојницима, импровизујући на клавиру, како се они ноћу прикрадају опрезно, затим како беже у гауму и тамо спавају под отвореним небом и акорди све слабији и слабији. Деца не само да су се умирила већ и поспала. Наједаред силни акорд буди их и производи општи смех. Прича се опет како се једном, свирајући на оргуљама у цркви, толнко занео, да .је по свршетку своје партије почео слободно да импровизира, гато публика није ни приметила, наслађујући се слатким његовим тоновима. Узалуд му је свегатеник давао знак из олтара да престане, он га није приметио; тек га је из тога заноеа пробудио служитељ. Зачудо је Шопеи импровизовао брзо и лако. Радо јо проводио читаве сахате за клавиром импровизујући најразноврсније мелодије ко.је су одговарале његовим мислима тих тренутака. Популарност је његова све вигае и вигае расла, н он је својом слатком и сањалачком музиком, лепом Фигуром, благим цртама лица, анђеоским очима и танким нежним уснама пленио многа срца лепих Варшављанака. Најбоље се тада осећао у кругу леног пола; међу њима је он имао својих искрених пријатељица и јединих које су га нотпуно разумеле. Кретањем у таквом впшем друштву његови су се маиири ванредно углачали а дух се развио, и Шопен је давао слику потпуно интелигентног и углађеног младића. 1827. г. он је свргаио лицеј, и но савету Елснера, који је јога све време упућивао младог композитора и контроловао његове композиције, пође у иностранство да се ближе позна са озбиљнијом музиком и њеним предсгавиицима. У Берлину и Дражђанима он нроведе неко време озбиљно изучавајући и слугаајући музику. Том се приликом познао и са кнезом Радзивилом који га је и тада и доцннје помагао. Затим отпутује у Веч, где је дао и два концерта искључиво из својих композиција; успех је био врло велики: својим слатким тоном, слободном Фантазијом и ничим гааблонским, задивио је и задобио своје музикалне слугааоце. Из Веча обиђе јога некоје центре, као Праг, Бреславу и др. и опет се врати у Варгааву. Пријатан и користан овај пут, а и добар утисак који је учпнио код својих слугаалаца, побуде га на ново турне; но љубав према певачици Глатковској, коју је он јога из малена познавао, задржава га, у Варгаави. Њој је он посветио Ас1а^]'о из II концерта, своју најомиљенију композицију. Октобра 1830. г. нраштао се Шонен са Варшавом и цела, Варшава са њим; до тога доба оп је толико задобио симпатије својих суграђана. да је његов пут добио значај празника. Концерат је био најобилније посећен, овацијама ннје бидо краја. Пред полазак, када су се искупили сви његови другови, пријатељи и ноклоници, одсвирана је била специјално за тај случај компонована каптата, а после многих топлих речи и жеља, другови су му поднели златан пехар напуњен земљом, за успомену на завичај. Са својим родитељима и још једним другом, Шопен у ночетку посети Вреславу, затим Дражђане, а потом Беч, што му је и био последњи циљ. У Бечу је живот свој повсо сасвим раскошно и одмах се заузео око спремања за концерат. Здравља је био доброг, пријатеља имао и сувише — још од нрвог свог нута — и време је своје проводио пријатно и корисно, посећу јући често било му-

зикалне' вечери у приватним домовима Вечких богаташа, било копцерте. Но балт онда, кад се Шопеи најозбиљније удубио у сво.ју музику (новембра месеца), долетеше гласови из Пољске о устанку у Варшави. Ова вест утицаше силно на њега и он се већ спремаше да.сгупи у ред легиона евојих другова у борбу за златну слободу. Његов друг већ првих дана бејагае напустио Беч; но силном наваљивању својих родитеља Шопен није могао да се отме, и са тугом и чежњом остаде и даље у Бечу. Ова промена је силно утицала на њега: весели Шопен претворио се сада у озбиљног патника. Друговима својим писао је за све време, храбрећн их п: јадајући се на своју судбину, што не може бити у њиховим редовима са

М. Стернен Н а путу (дј 1 V ■ \

пушком у руци, већ мора да пази на своју тоалету \г рукавице и да посећује Бечке салоне, и ако му је то до % грла дошло „...Не могу да учиним на жао родитељима, писао је он својим друговима: да није тога, ја бих се већ давно вратио у домовину. Нроклињем час и кад сам от- • путовао из своје миле отаџбине." Једини искрени друг у то време био му је клавир: са њим је ои проводио читаве сахате, делећи своје болове и тугу. Поред свих немилих глаеова из отаџбине, додијаше му и непријатности у самом Бечу: на Пољаке у то време гледали су тамо врло рђаво; у друштву се на Шопена сада другојаче гледало: појавила се наједаред скривена завист и злурадост Бечких музичара. Концерат .је свој дао у невреме, у лето, кад је сваки иоле богатији напупггао Беч: осим тога и однос власти према Шопену и остале све непријатности п препреке скоицентрисагае се да његов концерат прође не како је он желео, већ и са губитцима. Даље бављење у Бечу било је за њега и материјално и морално мучење; но и при поласку из Беча нису га мимоигале непријатности: пасога није могао да добије за Париз, куда је намеран био ноћи, и тек посредовањем Француског посланика добије га за Лондон, преко Париза. Јула 1831. Шоиен остави Беч, а родитељи се његови врате у Варгааву. На путу за Париз, у Минхену, суделовао је на Филхармоничком концерту, са врло великим уепехом, и у новинама је његово свирање