Nova iskra

— 276 -

На оној страни реке Оаве под самим градом и, као што смо видели, на утоку Дунавда у велики Дунав, дакле на банатској страни, била су два јака бастионирана утврђења, која су била један део Веоградских утврђења, а којима је био задатак да штите град и варош од сремске и банатске стране. Између српске варогаи и Карлстала, дакле на самом висоравну изнад Стамбол-капије, није било зградо сем велике болниде. Пред самом Отамбол-капијом (\УигШтђег^ег-Тћог), отприлике на истом месту као и данас, спајали су се Цариградски и Крагујевачки друмови, пак су овако спојени улазили кроз Виртембергову Капију у варош. Главни део варогаи почињао је код Виртембергове Капије па се отуда пружао поред Видин-капије или Царске Капије (КаЈвег Тћог) ка Дунаву све до Темишварске или Вигањичке Капије (Тетевуагег-Тћог). То је била Немачка Варош (Веи1:8сће-81асИ), у којој су становали искључно немачки становници, који су имали нарочиту онгатину са нарочитим магистратом и кметом (Виг^егте18(,ег) на челу. Око српске цркве и Впртембергове касарне, дакле отприлике на простору од Варога-капије до Отамбол-капије живео је у прво време немачке владавине, сем Немаца и војника, и знатан број Орба, Грка и Јермена. Улице у немачкој вароши биле су праве и игале су сасвим у правим, само на савијутцима испрекиданим линијама од Оавских бастиона према Дунаву чак до близу бедема, који су чували варош од стране Дунава. Ове гато се данас налази сниже позоришта, Велике Школе и Ча-

рапићеве улице, дакле Велика Пијаца, негдашњи ДорКол и данагања јалија био је најлешпи и најгосподскији део Веограда, који се благом својом косом неосетно спугатао ка Дунаву, имајући леп изглед, чист зрак и положај ка великој реци, тако да се према свему, гато се о њему зна, може тврдити, да је тадагањи Београд са својим чврстим и внсоким зградама, са многатвом црквених кула и старих заосталих турских мунарета и са својим јаким утврђењима изгледао како каква велика европска утврђена трговачка варога на Дунаву. Цигла за грађење испрва је печена на сремској страни близу Оавског утврђења, а доцније у околини Веограда. Како би се омогућило, да становници гато брже и гато јевтиннје зидају куће, принц Александар је још 1725. год. предложио да се општини допусти да може пећи циглу у нарочитим цигланама и да може употребити камен из мајдана око Веограда, који су били својина државна. 13 ) Сем тога издала је Главна Команда у два маха потребне наредбе: како да се зидају куће и улице калдрмигау, а сем тога издата је год. 1729., када је већи део варогаи био готов, наредба, да се покрај града и поред Дунава подигне еспланада за гаетњу и да куће на еспланади не смеју бити вигае од једнога ката, како својом висипом не би заклањале изглед осталим кућама. 14 ) (НАСТДВИЋК СЕ)

•Ч) Н. К. К. 1725. Јиш 335. Р. Е. и ) Н. К. К. 1729. Кеђг. 148. Ехр. М. На илановима из онога доба није означена еснланада, о којој се овде говори.

Зкаде ок...

репери Дунаво плаво, Спушта се тихо вече, А лаки чунић мали Таласе бистре сече. Ведро, весело момче, Одважно веслом креће, И пева милу песму: Ружице, росно цвеће! ЧеревиК, јула 1905.

Онамо испод брега, У сенци густа хлада, Девојче љупко, бајно, К'о цветак мома млада. Сунце је зашло давно, И тама пала свуда, А чунић некуд иде Знаде он, знаде, куда!...

Сокољанин