Nova iskra

— 341 —

Како, по оном првом извештају и по приложеној експликацији, у тој улици, која одговара данашњој Дугаановој улици, није било на том месту других зграда сем језујитског манастира, као што се то у осталом види и на Снарову плану, и како се пе може претпоставити да је језујитска конгрегација живела у палати, која је изгледала раскошна с поља, а која је изнутра имала распоред, какав само могу имати палате велике господе, чији ■високи ранг захтева сјајно репрезентовање, то је близу памети, да се свет био навикао да гувернерову или командаитову кућу сматра као најлепшу и најотменију и да је назива „палатом", тим вигае, гато је у њој живео као главни командант Београда и као предеедник српске администрације принц Александар Виртембергаки, од год. 1720.—1733. 31 ) У непосредној близини гувернерове палато била је: главна стража (Наир^тасће). На врху здања био је велики сат, који јо избијао часове, што се онда сматрало као велика реткост. Овај сат толико се допао грађанима немачке вароши, да су се неколико пута обраћали Дворском Ратном Оавету с молбом, да им поклони такав исги сат за њихову варогаку кућу. Али ова молба, која данас изгледа као нека гаала, није нагала одзива у Вечу, где су почели штедети на ситницама. Дворски Ратни Савет одбије молбу Београђана и регаи: да власг неће имати ништа против тога, ако грађани сами себи набаве сат и ако га наместе на општинској кући. Сат је доиста поручен у Бечу и намештен је на кући варогаког магистрата.

Свакако је карактеристично за немарност и аљкавост бирократизма из онога доба, што није водио никаква рачуна о јавним пословима. Нећу иретерати ако кажем да из онога времена није остало ништа што би нас уверило

31 Ј Принц Адексаидар Виртембершки ступио је у дарску службу .још пре турских ратова. Он је учествовао за време ратова с Турцима готово у свима бојевима. Његова војшнка храброст и ратничка срећа, која га је готово у с.вима придикама верио носдужида, учинила је, те га је принц Јевђеније заволео и одликовао. У битки пред Београдом имао је Виртемберг, као заповедпик центра, ведику задаћу коју је сјајно

да су државни чиновници водили какве спискове о броју становништва, о јавним зградама, о улицама и о стању извршио. При иоследњем јуришу на турску позицију, код Екмекдучне мехаие, његова се војска оддиковала ванредном храброшћу. Кад је Јевђеније иримио управу Дв. Ратног Савета, принц Адександар је молио некодико лута да му се преда управа Србијом. Заузимању Јевђеиијеву имао је припц да захвалв, тто је ностављен за главнога запо-