Nova iskra

__ 344 __

даиа из доба мађарског и туреког и да је оетала неповређена и онда кад је који иови освојач из темеља порушио стари и зидао нови град. Ако у ирошлости Веограда у онште има нече1а, гато је остало стално и недирнуто, то је само ова знаменита кула, којој су некада Срби дали име и која је под овим именом била позната Маџарима, Немцима и Турцима. Стари немачки кроничар и песник Бехајм, који је био међу немачким во.јницима што су краља Ладислав.-г и Улриха Цељског пратили у Београд и који су били сведоци грознога убисгва, које је у граду мучки извргаио Ладислав Хуњади, син Јанка Сибињанина, над омрзнутим немачким доглавником краљевим, често нута помиње Еулу Небојгау, а помињу је многи немачки, енглески и Француски путници који су за време Турака кроз Београд пролазили. Кула Небојгаа или ЕигсМешсМз, као што су је прозвали Немци, била је вазда онаква, какву је даиас видимо. По Кули Небојши упознаћемо најстарије слике Београда. Ако је на њима све друго Фантастично и претераио, као што се у оно време у опште цртало и сликало, Кула Небојгаа одаје слику, јер је она обично једина на слици, која је верно снимљена и која се гледаоцу намеће. Кула Небојгаа иадживела је сва чуда која су се у Београду догађала. Крај ње ругаени су небројено пута зидови и утврђења. Београда је нестајало под пламеним мачем и опет је он васкрсавао као Финик из пепела. Београд је био у српским па у мађарским рукама, њиме су стотинама година заиоведали Турци, њега су подизали и ругаили Номци, у три маха.

Он је за непуних сто година три пут мењао своје становништво. Онн пгго су били стари Београђани, пропали су или су одвођени у.ропство. Нова поколења јављала су се, нови су се насељеници насељавали, али су и они остављали омиљеио место, чим се опет диндугаман хригаћанства јављао па градским бедемима. 'Гако иије остао ни иојас за појасом, ни камен на камену. И људе и камење гутала је ратна унигатиља негатедице. И све је то гледала Кула Небојгаа и зато опет остала и читава и здрава. Заиста чудесна грађевина, достојна нагае нажње и нашег пијетета. Кула је Небојша најстарије знамење старог и новог Београда. Она је Београду до сада била оно, гато је Аја -СоФија Цариграду, Кремљ Москви и црква Св. Стевана Бечу. Дао би Бог да и ово старо и једииствено знамење нагае лепе престонице нађе своју одмену, па да се Кула Небојгаа гато скорије претвори у нову, и ако Бог да, горостасну цркву Св. Саве, која ће новом Београду дати и нов облик и свакоме странцу казати: како је нови Београд много срећнији од оног старог Београда, чији је живот био само један велики низ ратова. Ва цело, нова катедрала Св. Саве, горе на Марковој пијаци, као знамење новог српског Београда, биће најлепгаа замена Кули Нобојши и иајлепша слика природног препорођаја нагае драге престонице.

* * * (А. Ј. Љер донтов)

Не, ја тебе не волим у теби, Није за ме лепоте ти сјај, Ја у теби волим прошле патње, Своју младост и њен рани крај. Јер тад зборим с другом прошлих дана, Из црта ти стварам њену чар; Из уста ти — уста давно нема, Из ока ти — мртвог ока жар. С.

А када се загледам у тебе, Кад ти очи пије поглед мој, Ја сам тајним занет разговором, Али срцем тада нисам твој.