Nova iskra

— 316 —

тако мислити. Требало је само малко чиетије гледати на ствар, па угледати праву вредпост Отеријину. А нрава вредиост његова била би ова, од прилике. У комедији, највећа. У времену кад није било оригиналног рада на комедији, он је основао у пас најтежу врсту комедије, комодију карактера; колико је она тошка, и колико је он у њој био одмакао, види се но томе што је она одмах после њега пала, и што ни данас нема ко да је дигне. Оспивајући је, он ју је радио у духу великог Француског писца комедија: .у времену када нико није ни на нровођењо Молијера мислио, он је дао оригиналне комедије које су по роду, карактсру, процедури, стилу, Молиерске комедије. Оне су Молијерске ио манама пајпре, но каткад сумарној психологији, по играма речи, по местимичним евектима нижо комико. Оне су Молиерске нарочито по врлинама, по цртању типова на нример. Галерија типова коју јо Отерија створио, скромнијих је димензија, али је нуна јачине и оригиналности. Типови су оншти, онштељудски, и ако су сви локализовани. И ми имамо у његовим комедијама српског Хариагона, српског г. Журдена, срнско ирециозо, српске учоно жено, све типове из Молиора који су из наше средиио извађопи. Оем комедије карактера, Стерија је основао и комедију парави. Нокад ју јо радио забаво ради као у комаду „Бооград некад и сад"; а нокад ју јо радио, као на примср у „Женидби и удадби", с пуно горчине и са једним суровим реализмом који данашње генерације нарочито умеју поштовати. И он је, и у комедији карактера као и у комодији нарави, често показао тачпост и оригиналност онажања, ворност у хватању црта из живота, пуно локалне боје, каткад дубину и смелост у цртању, уз то чеето искрен песимизам и горчину, и на врло много места живост и дух. У роману (,јер он је и роман радио, комични роман) нарочито је много те живости и духа; од тога сав трепти његов сјајни и за оно доба нарочито чудни „Роман без романа". И то су сво одлике Стеријпне у комичном раду књижевном, а у раду озбиљном, драми, трагедији, лирици? У свима тим радовима он има извесно своје јачиие и оригиналности, као што оригиналности и јачине има и цола његова књижевна Фигура. Јер је то Фигура једног мирног и паметног човека, човека трезвеног, сређеног, прибраног, који лепо ради свој носао и реално гледа па ствари. Ретке су књижовно Фигуре те врсто, и онима који књижевност воле увек су опе веома драге. То јо, господо, вредност Стеријина, заслуга његова у кн.ижевном погледу. Али, господо, оп има заслуга и ван књижевиости. Сторија је био активан и интелнгентан начолник Министарства Просвете, и виднији плодовп његове активности и интолигепције на овом пољу јесу организација основпе и средњешколско наставо и полагањо осиова за просвету вишег стила установом Ученог Друштва и народног музеја. Стерија је био, још, и одличан проФесор старога Лицеја. Мипистарство Просвете и Универзитет Краљевине Србије са захналношћу истичу у овој прилици те заслуге његово, и сматрају да оно нису најиањо и иајпсважније међу његовим осталим заслугама. Слава Јовану Стерији Поповићу! *-<•$€>«

* Стеван Чутурило штампао је „Упуство за буквар, са приморцима у почотпом писању и цртању". Цена је 2 дииара. * Чешки мосечник „81оуап8ку Ргећ1ес1" завршио је своју осму годину. У њој су, иоред најразноврснијих чланака о Словонима, и ови чланци, преводи и рс®ерати који се тичу нас Срба: 1. Црна Гора у годиии 1905. г. (А Чорни); 2. Свирка и игра далматинска (Л. Куба); 3. Јанко ВеселиновиЛ (Д -р Ј. Окерлпћ); 4. Пет иесама Ј. ДучиКа (превео Ј. Рубин); 5. Из Београда (допис Ј. В. Пшемисла); 6. Из Србије (доиис П. 11.); 7. Д -ра Ј. Цвијића „ Проматрања о етнографији македонских Словена" (роФорат Л.. Нидерла); 8. Т. Остојића „Српска књижевност од Велике Сеобе до Доситија" (реФорат — ага); 9. Јоаан ДучиИ (од А. Чернога); 10. Скуа јужнословенских књижевника у Београду. — „81. Рг" излази досет иута годишње, на 4 таб. вел. 8°. Годишња му је цена 9 Франака. Претплату слати администрацији Ргаћа, ЈегиваШпека и1. 11. * У Загребу је основан клуб пријатеља хрватске књиге који ће иокренути и издавати .,Малу Хрватску Библиотеку", у којој ће сабирати понајбоља дела одличних хрватских књижевника, да их у лоиом руху а за малу цепу шири у народ. * Г. Гл. Барусковић, умировљени ироФесор Карловачке гимиазпје, дао је у штампу књигу „Латинске сеитенцијо, пословице и цитати". То је збирка I 1 . Барусковићевих превода на српски језик. Књига ће изнети 8—10 штампаннх табака, а поруџбине прима издавачка књижара А. Пајевића. * Г. Светозар Томић, проФесор, штампаоје, за пиже разреде српских гимназија у Турској, „Земљопис Отоманске Империје". Дело је штампаио у Београду (Штампарија Давидовић), а, цена му је 2'50 гроша. * Српска црквепа оиштина у Панчеву предала јо 200 круна свога ирилога Одбору за Змајев споменик. Уједно је решено да се гроб Змајеве Руже сачува и обеложи спомоником из општинских средстава. Ово ће општипа извршити у договору са Папчевачком Орпском Жомском Добротворном Задругом. * Оловеначко друштво Светог Мохора имало јо нрошле године 81.979 члапова, а издало јо и растурило разних књига у 491.874 примерака. До сада је ово друштво расгурило ио словеначком народу 10.800.934 приморака разноврсних књига. * Г. Милан Биљчевић, новинар (Београд), превео је са немачког језика дело проФ. Августа Хорела „Мозак и душа". Књизи је цеиа 0-60 дин. * Изишао јо из штампе „Милетић" календар за 1907. годииу. У њему је у 13 чланака (прештампаних из свечаног броја четрдесотогодишњице „ Заставпне") износоп живот, рад и патњо Светозара Милетића. Календар јо уродио Петар Крстоношић. Цена Је (3 табака мале осмине) 20 холера. * Богословско књижевно друштво „Слога" (Карловци) дало је у штампу дело Г. Л. Ж. Буте, свештеника,