Nova iskra

— 290 —

Тада се ужурбаше бугараши. Да га јавно и отворено нападну, нису смели, јер је делија а и опрезан је Дане комита (а и у крви им није јуначки да ударају прса у прса), — за то се решише да се ирихвате старога свог оружја: лукавства, преваре и вероломства. Подли шурак Данетов који је на језику био Орбин а у срцу ирикривен бугараш полакоми се на новац као Јуда на сребрнике и издаде шурака свога Данета. Позва га к себи на ноћиште, на одморак после толиког иребијања хајдучког од камена до камона по гори зеленој. „Госиодска вечора, рујно негошко випо, пријатељски јеглен, мека постеља и миран и безбедан сан чека те, рече вероломни шурак Данету, у дсму мом!" Јуначнн и иоштени Дане сверова и дође у гостп шураку свом. А када вечераше н легоше, уморно комитско тело Данетово подлеже брзо умору и одмараше се у дубоком сну. Носретни и ноштсни Дане вероваше да за њега бди и чува стражу шурак његов. — Дане! чу се од једаред кроз ионоћни тешки мрак. Дане, будан ли си? ннташе га шурак његов шапатом. Дане се но одзива. Тврдо спава, одмара се тело уморпога компте. — Дане, бре! Спијеш ли? иита га опет алн мало јаче шуре његов. Дано се не одзива. Спава тешким сном и у мрачној одаји само се чује раиномерно хркање његово. Тада се полако дпже неверни домаћин, прикраде се кроз ионоћни мрак иреко одаје, пограби и .склони све оружје Данетово које овај, верујући своме шуру, оставио беше подаље од себе. За тим узе иза иконе славску свећу, припали је п тринут је показа на ирозору, па је онда угаси п изађе нолако напоље, оставив Данета сама у одаји. Тако гадни братоубилац погази

свети српски обичај гостопримства да братском крвљу обагри траг свој!... III. Из далека се чујаше иолако и танко звиждање и Танка писка. То су знацн којима се дозивају комите. Све ближе и ближе чу.је се танка пизка, и наједаред из поноћног мрака испадоше и онколише кућу десетак комита. Домаћин их дочека. — Оам ли јо? запита га једаи. Оам! одговара домаћин. . — Пусат при њег' ли су? пита другн. — Несу !.... Ево су! Распојас је.... рече неверни шурак, поклони се и ноложи пред арамбашу све Данетово оружјо и реденике са џобаном. — Ашкољс'н! прошапташе и остала девоторица. — Ама да ти нас не лажош? запита га харамбаша. Кол'о Орба има тамо ? — Један! одговара понизно неверни домаћин. — Жива ти мајка! заклиње га харамбаша. — Жива ми мајка! куне се шурак. — И ти да си јој жив! вели харамбаша. — Жив јој ја! куне се шурак. — Ако, бре, лажеш?!.. занита га оштро харамбаша. — Еве моја глава, а ете твоја кама! одговара домаћин н саже главу. — Да се закунеш и на каму да је једап само Србин код тебе! Шурак се поклони и пољуби разбојничку каму. — На „свото доло", Крумови потомци! речо нолако харамбаша соколећи дружину и упути се полако иа прстима ка одаји у којој дубоким и тошким сном снаваше несретни Дане, а за њим се кроз мрак упутише девет подлнх кукавица разбојника.

Не реци ми... (Ј. Жадовска) А идући иред гомилом, Срце уму вољу чини; Ја изгледам равнодушна, Јер се држим на висини. Исто тако господару, Са изгледом преплашеним, И роб ступа, с пуно пажње, Са пехаром препуњеним. С.

с рсци ми : исмаш страсти ! 11е зови ,ме хладном више.. Јер и моју бедну душу 13ол п љубав обујмише.