Nova iskra

— 295 —

А. Беклин Дечја игрл

К р а м а р Крамари — каравански атамани — виђоиији и одевенији од остале дружине. окружили скелеџи-агу, крунног и мрачног Турчина под оружјем, који се као вук облизиваше на већ готов богати лов. По турском обичају намакао на рамена лисичином постављени кратак ћурак из црвене чохе, забацио руке за леђа, па се шетка, пун поноса што је ага и Турчин, и што га је опколила голотрба раја, која је из неко њему готово непозпате земље овамо дошла, што свакако не би учинила да је тамо добро и масно, као што је у свој питомој Румелији. Његови момци, Вугари и Турци, одрешили копопце и приготовили скеле да на нрви миг агин приме коње и отиспу се преко широке Марице. Ага се заустави пред Конаопичанином и иронично загледа његову дугу до испод колена пртену кошуљу и црвене опанке. — Колико је свега коња ? — проговори он турски. — 998, ага! — одговори Копаоничанин, такође турски.

се

едалоко од Јодрена на.левој обали Марицо до последњег рата било је велико село Сељаметћој, насељено Турцима, Грцима и Бугарима. Бажност је његова била у томо, што је имало неколико огромних караван-сараја и пајбољу скелу за пролазак реке у великом броју, те да падне на цареки друм -Тедрене-Солун, код Изашхана. Крајем лота једнога леног дана на крају овога села, баш до самог пристаништа, беше огроман број коња натоварених памуком и меховима са ружичним уљем и подељених на неколико гомила. Око њих беше такође много људн у разним ношњама, какве се виђају од Лијевна до Качаничког Ждрела; ту беху Босанци, Херцеговци, Копаоничани и Пећанци. Све су то Срби сељаци, који су дошли у ову туђу земљу, те да на обалама Марице у Румелијн спечале пару, узимљући нод закуп од бегова богата поља памука и ружа. Они су цело лето радили и сад носе товаре у Солун богатом трговцу, с којим су већ уговорили; а кад сво то сврше, узеће товаре под кирију за Сарајево или Ниш.