Nova iskra

— 57 —

Ј. Чер

млк

Херцеговка

љубио уза зид као да се илаши од људи. На чак јој је и ваздух био одвратан; није човек могао изићи у шетњу а да^ не донесе собом кући, у коси и на оделу, силан мирис од ливадског сена и пољског цвећа, баш као да је био затворен у кући у којој је општинска вага. А тек што је особито пријатно било нјто су је звали тетком Еделом Како је то звонило! Него, на ово се бејаше и навикла; али је у почетку однос између ње и Нилса, а баш из овог узрока, био доста хладан. Нилса се то мало тицало. Ади се једне недеље, у почетку августа, деси да су се Лине и његова жеиа одвезли некуд у походе, те Нилс и госпођица Едела били сами код куће. Пре подне Едела бејаше замолила Нилса да јој набере киту различка, али он бејаше заборавио на то те му тек доцније, после подне, паде на памет то, кад је с ФритјоФом шврљао по пољу. Зато набра сад цвеће и похита с њиме кући. Тишина у кући учини те он помисли да тетка спава, због чега је смотрено пролазио кроз собе. На прагу салона застаде и стаде се спремати да пође сасвим полако вратима од Еделине собе која је била према салону. Собу је обасјавало сунце пуним сјајем, а велики лиандер, сав у цвету, испуњаваше ваздух својим слатким бадем-мирисом. Једили шум који се чуо било је потмуло брчкање у води које је долазило овда онда од стола на коме је било цвеће, кад би се златне рибице покренуле у својој стакленој чинији. Нилс је ишао лагано кроз собу, балансирајући рукама и с језиком међу зубма. Смотрено ухвати за кваку на вратима која је, угрејана од сунца, горела у његовој руци, иа је окрете лагано и смотрено, набрана чела и жмирајући очима.

Он отвори врата мало, наже се кроз отвор и сиусти киту цвећа на једну столицу украј врата. Унутра је било мрачно, као да су завесе биле спуштене, а ваздух чисго влажан од мириса, мириса од ружина уља. Како се бејаше погнуо, он не виде ништа друго до јасни сламни нростирач по поду, ламперију испод прозора и лаковану ногу од једног округлог сточића; али, кад се исправи да се уклони, он угледа тетку. У Фантастичном оделу циганске девојке лежала је она на дугачкој постељи застрвеној атласом боје зелене. Лежала је на леђима, с брадом на више подигиутом, затегнутом гушом, забаченим челом, а дуга јој расплетена коса бејаше пала, преко наслона од постеље, на под. Један вештачки цвет од нара бејаше избачен на острво које је кожна обућа бронзане боје градила иосред тамно-златне реке. Воја иа њеном оделу било је много, аЛи су све биле угасите. Утегпути јелек оД дебела ШтОФа без сјаја, који је био ишаран тамно-плавим, з'атворено црвеним, сивим и неранџастим орацима, обавијао је белу свилену кошуљу с врло широким рукавима који су падали до преко лаката. Свила је имала црвенкасти сјај и овде онде била проткана жицама црвенкаста злата. Сукња од јасно црвена сомота без ивице није била прикупљена, већ је била пребачеиа немарно у борама оздо па навише преко постеље. Од колена па наниже ноге су биле голе, а доле, код чланака, она бејаше ирекрштене ноге увезала једном великом огрлицом од тамних корала. На поду је била отворена лепеза, на којој је цртеж представљао пакло карата поређаних у полукругу, а мало даље нар тамнозелених свилених чарапа, од којих је једна била сасвим савијена а друга сва развијена, те се могаше видети њен потпун облик и црвенкасто онлетена нета. У тренутку кад је Нилс угледао тетку, опазила је и она њега. И нехотице учини она лак покрет као да хоће да се подигие; али се савлада и остаде да лежи као и пре тога, само што окрете мало главу и погледа у дечака. с осмехом. — Ево цвећа, — рече он, пајој приђе с њиме. Она иружи руку те га узе, упореди једним брзим иогледом боју цвећа г бојама свога одела па га онда пусти крај себе на под промрмљавши уморно: »Не иде. к Једним покретом руке она заустави Нилса да га не иодигне. — Дај ми то тамо, — рече она и показа му једно црвено отакленце на једној изгужваној џепној марами крај својих ногу. Нилс приђе; бејаше црвен као крв, па како се наже изнад бледо белих округлих ногу и преко дугачких узаних стопала, које су у својим Фор-