Nova iskra

— 90 —

штају; они пе презају од умеренога хармонизирања, и дако оо дају завести у пола и нехотичним преображајима и нроменама, јер у снему и свачему истичу понајпре своју рођену личност и који морају, па летели по ма којој било СФери, чути пошто пото шуштање лета свога рођенога духа. Такви л>уди не воде своје ученике; али у њиховој настави има изобиља, неке разноврсности, нечега несталнога и многостранога, што код ученика, ако га не збуни, развија велики степен самосталности у њему, и готово га присил.ава да створи своје рођено мишљење; јер се деца не умирују никад оним што је неодређепо или што је нестално, већ,. по инетинктивном нагону за самоодржањем, она траже увер; чисто да или "Љсго не, за или иротив, да би знала, којим им путем ваља ударити са својом љубави а којим са својом мржњом. Отуда није било признатога и непоколебљивога ауторитета који би могао, својим вечитим упутима, иовратити Нилса. Он бејаше дочепао полугу међу зубе па је сад јурио сваком новом стазом која би му се указала, не бринући се ни мало о томе, куда ће га она одвести, само кад га даље носи од онога што је пре тога било огњиште његових осећаја и мисли. Има неког новог осећања о снази у томе, што човек може да гледа својим очима и бира својим срцем, и што се Формира према самом себи; у његову духу искрсне по штошта, толико неопажених страна у његову животу прибирају се и стварају тако чудно једну разумну целину. То је неко заносно доба открића, у коме он мало по мало, у страху и несигурној радости, у срећи, у коју не верује, сама себе проналази. Нрви пут сад види да он није као што су други, у њему се буди духовна срамежљивост и чини га плашљивим, ћутљивим и збуњеним. Он је према сваком питању неповерљив и налази у свему што се рекне: циљање на своје најскривеније мисли. За то што је он научио да чита у самоме себи, он мисли да и сви остали умеју читати оно што је у њему написано, и он се повлачи од одраслих па лута усамљен. Људи су му од једанпут постали за чудо тако насртљиви. Он има неко чисто непријатељско осећање према њима, као да су то створења неке друге расе, и у својој осамљености он их узима преда се па разматра, испитује и оцењује. Пређе су имена: отац, мати, пастор, воденичар давала сама собом савршено довољно објашњења. Име му је било потпуно сакрило личност. Пастор је био пастор; даље се о томе није имало шта више рећи. Али је сад видео да је попа био један омален, весео човек који је код куће био миран и повучен како се само замислити може, да само не би пао у очи својој жени, а кад је ван куће а он тада држи читаве беседе о потреби буна и насиља да се дође до слобода, како би само заборавио на свој домаћи јарам. Ето, шта је постало од иастора. А господин Бигум? Њега је он био видео тамо доле у башти, готово, у једном часу страсти, да за љубав Еде-

лину одбаци од себе све, чуо је како се одрицао себе и духа којм је у њему — и сад је причао пеирекидно о олимниској мирноћи ФилосоФа-човека, насупрот неодређених вихора и дуга у животу иосталих од испарења. Како је то изазвало бопо презирање у дечаку, како је то разбудило и усколебало његову сумњу! Он и није знао да је оно што је господин Бигум код других људи називао обичним именима, сасвим друкчије крстио кад се тицало њега самога, и да је његова олимписка мирноћа, према ономе што је људе покретало и доводио у узбуђење, било само презриви осмејак једнога титана, с пуно успомена на жеље титана, на чежње титанал; 5. На иола године после Еделине смрти изгуби једна од Линеових рођака свога мужа, Фабриканта земљаног посуђа РеФструпа. Радња није стајала никад сјајно, а због дуге болести мужевљеве још је више била иосрнула, те између удовице и сиротиње није било великог размака. Седморо деце било је више но што је она могла издржавати; два најмлађа и иајстарије, које је већ радило у Фабрици, остадоше код ње, а осгалу узе родбина. Линеовима допаде мушкарац који је био други ио рођењу; звао се Ерик, имао је четрнаест година и био је благодејанац у варошкој гимназији; сад је требало да и њега, заједно с Нилсом и ФритјоФом ГГетерсоном, пасторовим Фритјофом, поучава господин Бигум. Он се није одао студијама по својој вољи, јер он хтеде бити вајар. Отац му је рекао да је то глупост, али Лине није имао ниигга против тога, он је веровао да дечко има талента; али је хтео да најпре положи испит зрелости како би свакад имао сигуран ослонац. Осим тога, класично образовање је за једнога вајара од преке потребе или га бар треба желети вајарима. На томе је и остало за први мах, и Ерик се морао задовољити са прилично знатном збирком добрих бакрореза и лепих бронза, што их бејаше у Ленборгарду. Наравно да су ово биле већ крупне ствари за онога који је дотле познавао само ситнурију, којује неки стругар, који је био више особењак но што се разумевао у уметностима, био завештао библиотеци заводској, и наскоро па Ерик стаде живо цртати и моделисати. Ништа га није привлачило толико колико Гвидо Рени, који је оних дана имао веће име и од самог РаФајла и највећих великана; и можда пије ништа тако погодно да младе очи отвори за лепоте каквог уметничког дела као свест о томе да је дивљење које се њима указује и до највиших СФера оиравдано. Андреа дел Сарто, Пармеђанино и Лине, који су доцније, кад су се он и његов таленат нашли, били за њ од толиког значаја, остављали су га сад равнодушним, док га је силовито привлачила емелост код Тинтдета, опорост код Салватора Розе и Караваџија. Јер, сасвим млади људи не појме још сладост у уметности ; најцифрастији миниатурни сликар отпочео је свој рад идући стопама Буонаротијевим, иај-