Nova iskra

— 203 —

Господе, зар је то тако дуго? Иввадити из заиисниде иисаљку и написати један ред!... Сергије Петровићу, шта мари, ако за тридесет минути задоцнимо у Санто Лоренцо? •— обрати се она Салманову. Готовцев, јако угризнувши усницу, ћутећи извади записницу и преписа потпис. Спуштали су се по каменим степеницама. Кнез је ишао папред. — Зашто се дујеш на мене ? — невино и доста гласно упита Јелена Николајевна. Готовцев хтеде погледом да је заустави. — Слушај, Лела, ја те молим: ради Бога не прави ми сцене бар пред другима! — полугласно рече он, ау очима му сину глуха мржња. Јелена Николајевна брзо погледа на њега, хтеде нешто да каже и, опустивши главу, ћутећи, пође доле. На крају широкога ходника јако се белела огромна Фигура Давидова. Готовцев јој нриђе и седе на столицу. Он је седео непомично и гледао на то лице пуно тако дивне, истинске борбе. У спуштеној левој руци Давид је држао камен, који је метнуо у праћку, од камена по леђима ишао је ремен ка десној руци. Лице је било страшно, одлучно и узбуђено. Чинило се баш Чезаре да Сесто Вогородица с теразијама * ао да нде на њега та Ј чудновати Из књиге г. Д-р Б. Николајевића „Леонардо да Винчи" Џ ИН И Д аВИ Д СаМ Ие Ве РУЈ6 СВОЈОЈ одлучности. Проћи Ие минут, ка— Мени није све једно! — изазивајући од- мен ће описатилук и са страшном силом излетеће говори Јелена Николајевна. из праћке, и бледо лице ће се озарити величан— Тебе ако не занима, не мораш ни до- ственим осмехом победе.... Готовцев је гледао знати. и мислио: зашто све те ситнице, прљавштине, Готовцев се натушти и, ћутећп, поче пре- свађе, кад на земл>и има толико лепото и велилиставати Бедекер. чине? Он се сетио каква је Мадона Сггапс1иса Ра—- Време је да ндемо, — опрезно напомену Фаелова, коју је јуче видео, с лицем пуним такве Салманов. — Треба данас да стигнемо још у бескрајне миле девичанске лепоте. И њега обуСанто Лоренцо, да разгледамо гробнице Меди- хвати сазнање дубоког ионижења због његовог чијевих. живота. У свету је тако лепо и слободно, а он — Хајдмо само за тренутак доле, хтео бих се због нечега везао с човер;ом и преплео свој још једанпут да разгледам Давида, — рече Го- живот с његовим. И ето, живот је постао нешто товцев. ситничарско, тавно и, као масним мрљама, по— Хајдмо, Лела! крио се тим увредљивим, одвратним свађама због — А шта ће бити с овом сликом? — огор- ситница, које жењене л^уде чине сличним деци. чено рече Јелена Николајевна. Устаде и пође натраг. Салманов је ишао по — Вол>а, препиши, молим те, потпис, па ћу ходнику разгледајући статуе. Јелена Николајевна, замолити кога да тачно преведе. бледа и уморна, седела је на наслоњачи близу — Кад ћу сад да преписујем! —- хладно излаза; спустила Бедекер на колена и без учешћа изјави Готовцев, раздражујући се том лудом гледала на гобелине, који су висили на зиду. упорношћу. -г— Дакле, хоћемо ли? — кротко је унита Јелена Николајевна се гласно насмеја. • Готовцев.