Nova iskra

— 221 —

Л. Да Винчи Мудрацн пред младенцем Из књиге г. Д-р Б. Николајевића „Леонардо да Винчи" Лоренц. Да. Заиста, нема ничег занимљивијег псгмом мингљељу, него тако један преварен муж. Видите, у позоришту при таквим сценама, хоћу да умрем од смеја! и ви, је л' те ? Фери. Доиста. Ти су људи неки пут веома смешни. Лоренц. Страшно. И све смешнији што то мање знају. ТТТ то ту има сцена.... На пример: Муж и љубавник заједно очекују жену. Седе код стола, ето као ми сад, и пију из једне боце. То сам ја већ видео. Фери. Збил>а? Лоренц. Можете замислити пгга све бива? Још једна сцена: Све је троје у позоришту. Између чинова посети љубавник госпођу у њеној ложи, где она поред свога мужа седи. Муж понуди љубавника да остане. „Допустићеш", обраћа се својој жени „да господин тај и тај седне поред тебе. (< Жеиа допусти, те тај и тај господин седне. Дакле седе у ложи. Десно .љубавник, лево муж, у средини жена. И док њено десно колено дотиче љубавникову ногу, дотле левом додирује мужевљу. Фери. Ја мислим ви претерујете! Лоренц. Молим лепо, то сам ја већ видео. Можете ли замислити колико су глупи ти мужеви? Још један случај: Љубавник је госпођи написао писмо. Шта вам је? То се бар дешава да љубавник пише писма. Па шта би друго и радио?.... Дакле, као што смо рекли, он јој је писао писмо. У њему је на пример овакав став: »Обожавапа жено! Ја-ја вас љубим!« или тако нешто врло — духовито. По, дакле, љубавници су најмање духовити! Писмоноша доноси писмо! (имитује електрично звонце) Кррр.... кррр Звони. Де-

војка Је случаЈно у перионици, муж, сам, полети на врата. »Шта је?« „Једпо писмо за вашу госпођу!" „Лепо. <( Погледа писмо. Јамачно од њене кројачице, та писма, у осталом, увек тако изгледају. Стрпа писмо у џеп и заборави га. У вече, пре но што заспи, сети се: »Збиља (( вели он: „имам једно писмо за тебе! (( Устане, уиали свећу, нађе писмо и преда га жени. Онда опет легне, окрене се зиду и покуша да заспи. Наједаред чује своју жену како се смеје. »Загпто се смејеш, злато моје?" пита он. »О ништа" одговара она, гасећи свећу: »једна мува ме по носу заголицала." Фери. Ха, ха, ха! Одлично! Лоренц. То вас занима, зар не! На место мужа сад ћемо л>убавника направити смешним. Пазите један, два, три! Муж посумња у кројачицу и отвори писмо. ПТта велите на то? Фери. То не бива ! Лоренц. Ипак, ја знам једап случај. Фери. То би била повредатајне писма. Лоренц Ал има и таквих људи. Он је отворио писмо и прочитао љубавничка ачења од почетка до краја — и у тренутку кад је довршио писма, кр кррр неко звони. Љубавник је на вратима. Хм? Ко је сад смешан? (обојица устану). Фери (озбиљно) Господине докторе, стојим вам на расположењу. Лоренц. ТТТта кажете ? Ах, збиља. Ви сте канда резервни оФицир? Ништа, ништа, драгн мој. Нећемо се клати. Фери. Онда допустите да одем. Лоренц. Ни то не може бити! Фери. Господине докторе, ви тек пе можете тражити, да ја у овој прилици Мџт. Ви морате оотати! Вмдате? оад кад бисте ви отипгли, могли бисте уобразити, да сте веома опасни, а нема никаквих разлога да то замишл>ате. Ви сте сасвим безопасни, ви сте красан млад човек који уме да порумени, да се постиди... У вама је основ ненокварености. Ви сте ваљан младић и остајете мој пријатељ. Фери. Господине докгоре! Лоренц. Не треба то нигата да вас једи у толико мање, јер писмо нпсам ни отворио. Фери. Како? Лоренц. Па да, Селма ми га је дала из својих побуда. Фери. Је лн могуће? Лоренц. Са свим. Она ми у осталом сва таква писма даје. То је врло практична погодба између мене и моје жене.... Тешите се, нисте ви први који мисле да је љубазност моје жене кокетерија; нисте ни први да предамном тако седите.