Nova iskra

— 263 —

Л. ДА Винчи СтУДИЈА Из књиге г. Д-р Б. Николајевића „Леонардо да Винчи"

каквог и најслабијег интереса. Нема ничега до голе разуздане Фантазије, описа и богатог стила, који се ћудљиво задржава ни око чега". Артистима и то је доста, али је врло мало маси која саетавл>а потомство. Између других, то је мишљење и г. Емила Фагеа, које је он скоро изложио у једној глави својих убедљивих и виђених Литерарних студија о XIX веку. А г. Шерер, још оштрији или бар мање осетљив према дарима богатога стила арабесака и астрагала, није .се бојао, да ире г. Фаге-а назове, на једном месту, ТеоФила Готије гшсцем „који је, међ свима што су икада били, био најудаљенији од сваке високе концепције о вештини и праве употребе пера. <с Кад бисмо имали да бирамо, и једно и друго мишљење чнни нам се претераним. Ово друго је можда мање праведно, ал' опет зато оно прво је више неправилно. Јер одиста, кад је неко као Готије по приближном рачуну г. Бержера, написао двеста педесет до триста свезака, од којих, међутим, ни једна није чинила епоху, нити је у каквом доба литерарне историје обележила крај или почетак нечега, — онда такав писац није велики писац, нити »слава" свога времена. У каквој историји савремене литературе могло би се изоставити све дело ТеоФила Готије, и проза и стихови, а да се то и не примети. То треба признати. Да Ламартин није написао своје МесИ1аНоп8 и..ш Иго своје ОНепШев ја видим, или ми се бар чини да доста јасно видим, оно гато без тога не би имали, и, ако могу тако рећи, видим рупу која бисмо се тако створила Међутим и А1ђеНш-а, и СотесИе сЈе 1а тог1 , и Езрапа, и Егпаих и Сатбез кад их баш не бисмо ни имали, у чему би због тога оскудевали? Можда би био по иеки

украс мање у нагаим Антологијама али нигата бага тако важно или врло оригинално, ако се само сетимо по неких имитација њихових, међ којима је било које су и саме моделе превазилазили. Што се тиче Рог1ипго, Ма<1етоГ8е11е с1е Маиргп, 1е СарИагпе Егасаззе ма колико да се у њима хвали стил, Три мускетара Старога Дима, романи Евжена Сие, Фридрика Сулије, Тајне Париза и Ђаволове усаомене, не само да заузимају вигае места у библиотекама, но заузимају вигае места и у историји савременога романа. Сем можда неких драматских Фељтона и извепггаја о сликарским салонима. , Готије није ништа оставио чему је живот обезбеђен. И с тога у доба у којем живимо, много мање стилисте, али који су писали, с тога што су имали нешто да кажу, гато је на крају крајева цил_> вегатине писања, или који су иисали и не мислећи о томе гато имају да кажу, сасвим су другчији писци но пгго је он. Али стављајући га на његово право место, много ниже испод Ламартина, Ига, Мисе-а чије је иесме ои смислио да препева у „мало бол>им сликовима", много ниже и исиод Вињи-а, хтео бих да се с мало вигае правилности говорило о стварним и ретким способиостима иесника, а не само стилисте Готије-а. Једна је, на пример, од тих његових способности она тако искрена носталгија за другим небом, за другим доба, за другим животом, који би био мање једнолик и мање цивилизован, мање унанред обележен а више слободан и лепши. Сви који хвале прогалост нису у исто време и песници, било би их и одвигае, ал' у исто време нема правога песника без те „носталгије« за оним гато је било и чега нема вигае. Па онда то је онај дар виђења, показивања и цртања, она „пластична" имагинација, као гато је то лепо обележено, и она плодност у вербалним ироналасцима, оно осећање разних и ниансираних епитета, гато је на самоме себи волео да хвали, а гато у ствари и много већи од њега нису имали. У Ламартину вам је све плаво а у Игу опет све сиво. Готије-у је недостајало доста важних особина: покрет и осећај, елоквенција и страст, хармонија и мисао, да не наведем него само неколико — и не би ираво било не признати му оне праве песничке а неартистичке особине које је имао. Он је непотпуп песник, који је врло добро знао границе свога талента, и бно је толико мудар те није хтео ирелазити преко тих граница, и у исто време толико вегат, да обмане своје, те да верују да су те границе његова талента у ствари границе вепггипе, — али је ипак био песник, и то му име ие треба одузимати. Ма гата се мислило о самом његову делу, и кад би му бага било суђено да ускоро пропадне као игго неки држе, ја бих хтео да се бар нризна утицај Готије-ових савета, примера и иарг1Докса на читавом једном правцу савремене литературе. »Окружићу се младићима, рекао јеједнога дана Емилу Бержра, и упутићу их у тајне ФОрме и у мистерпје вегатине«. И одиста, то је било његова права вокација. Само ту улогу учитеља и иницијатора, у којој је смегаећи се