Nova iskra

— 266 —

опасне јунске вечери, када ме гроздови ситних жутих цветића под једром облом лииом опише и ја морадох да шибам душу своју пролазним, празним, брзим и искиданим реченицама. Њима, њима сам гушио унутарњи румени крик, који је продирао из дубине мога бића и пред њене ноге хтео да падне ....Дизале се успомене и тајиле као тамјан из кадионице и обавиле ме свег. Љуљао сам се и сматрао на модрикастим облацима њиним, као ружин лист на пролетноме ветру, а у ушима ми је брујила Московскога симФонија, чији се меланхолични, испреплетани, дубоки и вратоломни акорди просинају под њеним коралним прстима и шуме из дуга, глатка клавира, док жути пламенови са тешког светњака цепте и њена девичанска снага неосетно и нагонски се гиба по звуцима. Заклопио сам трепавице и ускрсао оно вече, када сам, као никада, и слух и вид и све биће своје покорио у њену сену; — када се од једном отворише нагло врата од купеа и трже ме пискање, пиштаво, задухано дисање меховних, угојених плућа; вика и вуцарање. Окретох се. Унутра се на силу гурала дебела жена са црним, тачкастим велом на зајапуреним знојавим образима, днгнутим тек до разјапљених, прчастих ноздрва. У руци је вукла кутијетине и замотке, док је главно бреме, неко чудо од сандука, смештао на иређу утегнут младић, јављајући се иеспретно мени и смешкајући се салашарском грациозношћу и милоштом на фрајлицу иза- себе. После свршена посла, једва се угнездише. Мамица, тетица, који им је враг била, седе међу младе, па се ондазпачајно осмехну, поглади малу по образу и пусти их једно до друго. Мамица — тетица је дувала једно време, трубила у рубац, проклињала лето и гласно рачунала трошкове и ствари ређала. Јер, наопако, ако је што заборавила. А оно су двоје међутим ћутали. Он је намештао кравату, дизао панталоне, ргатшвуцао, ногледао крадом на мене, који сам све то испод ока опажао и сиктао од једа. Пајзад тек младић скиде шешир и седе на карпрану и морално отраг наборану сукњу девојчину, те скочи збуњен. Она се скупи, погледаше се и насмејаше. Били су врло слични. Плави обоје. Само што је она имала веће, округле, једнобојно и монотоно плаве очи, са сталним сузама и црвеним капцима. Коса исто тако плава, масна и тврдо уплетена, чисто улепљена. Тен без живота, бео, несносан, као млеко и провидан као ландра, а руменило се разлило по њему, као карта средоземног мора са отоцима и нолуотоцима. Једно широко безначајно лице, без имало духа; једна поштена, грађанска лепотица. Мужак је имао горе као метлу усправљену кудел>асту к'осу, без сјаја. Лице без обрва, риђасти бркови, савршено завијенп, као переци, иа усни ожиљак и без једног предњег зуба на доњој вилици; па како је љубазно говорио, језик му се помалзао као куца кроз деру.

Па како се тек гледају? Брука! Тако богоугодно, ћудоредно и водљикасто да их је мамица, чија се прса таласала у високу корзету, као квасцем закисељено тесто, задовољно посматрала и комотно могла унапред рачунати на трпљење у зетову стану. Обоје су имали прстење. Дакле мора да су заручени. А то се видело по свему, по маминој бризи, по дотицању њихових дисциплинованих тела, по кити цвећа у вереничиној руци. Пазио сам, шта шапћу. Морао сам да пазим. И ако сам их искрено и часно мрзио из дубине душе. Шаптао је о својој постељи, коју је купио у Грацу и која је кратка. Она се смејала на то те јој се блуза на прсима иотклобучила, а руке са цвећем удубиле у крилу. Ја не знам зашто, али ми је тако била гнусна у томе часу. Видео сам је већ, како се свађа и тезма са слупткињама даје том свом мамлазу динар на дан, рађа децу до извесног броја, једе мастећи се од носа до браде, а заштеђене, скуцкане паре, даЈе гтиљарицама на тридесетишест по сто. Безобразно сам се окренуо према њима и отворено их Фиксирао. На то су на пречац умукли и почели се снебивати. А ја сам их пакосно гледао. Ругао се у себи оној његовој згрченој црвено-жутој кравати са стакленим бумбаром, оном калФићски углачаном оделу, зеленом, дрекавачком прслуку и испупченом зглавку од иалца на жуманцастим ципелама. Гледао сам је и уживао, како јој је неугодно. Посматрао сам јој безизразне очи, плитке, као баре, са којих отпадају погледи као зрневље са бесплодне салитрине, — и сећао се њених очију, модро-зелених и испресецаних жилицама, као очарани мрамор и дубоких, да погледи тону у њих као ленгери у урвине морске; гледао сам јој заостали осмех са три јаме на образима и са звонкошћу напукнулих чаша — и чуо њен тнумни, потајни смех и осетио га, како прелеће преко усана, као лако крило ветрића преко чиста огледала језерова; гледао сам јој врат, потавнео и усечен од високих и грубих огрлица — и љубио и опет у успомени, очима, њен алабастерски, живахни врат, са челичним, натегнутим и немирним бирићима. И то сећање на њу, на то моје једино драгуље, што ми је преостало још, излучује у овај час у мени исконску, истинску злобу и пакост, која куља из сломијена срца и са гаришта спржених жудњи, маштања и планова Спус/гих се, и налакћен о колена посматрах их упорно и безобзирно. Гнусна ми је била та њихова законита, лимунадна срећа, то допуштено трење млитавих удова под покровитељством умирене мамице, која се одмара након успелих рачуна; вређала меје и дражила та очешљана лаж, та лицемерна обузданост великих страсти; гадила ми се та л>убав, то љубакање, то закржљавело издање љубавних борби крвљу и знојем обливених праљуди у пролетном напону њихову; то неразвијено и кљасто наличје велике и мисаоне, а сверазорне и заносне љубави нравога човека и жене!