Nova iskra

— 29 —

се питање не вреди ни унуштати: баш нам сам Пападимитрију, који је на стр. 5. тврдио да је место недовољно, и чак претпостављао некакву »стенограФСку слободу« (»НсепИа .^епо^гарМса«) најбоље доказује како су одговори скроз несигурни и субјективни. С друге стране, ми такву СтеФанову титулу не бисмо могли ни очекивати из ових разлога: 1. Када вереник већ означава Фамилију своје заручнице, онда је и ред, и стилска симетрија захтева да поред свог преномена метне и своје Фамилијарно име. Тај је разлог Крумбахер сасвим добро нагласио (стр. 427); 2. И иначе, ни мало нас не би изненадило да једном српском принцу из старе државе буде драгоценије његово византијско порекло, него ли и највиши положј У Ј е Д°Ј »нолуварварској® држави. Ми у историји овог времена имамо доста доказа да су српски владаоци осећали, углавном, грчки, и да им је међу свима моралним и материјалним тековинама било најдрагоценије византијско обележје њиховог порекла, њиховог васпитања, њихових гголитичких аспирација. Полуписмени СтеФан Радослав, син једне Дукене, и потписивао се грчки 5 ); В. Најзад, као краљ се СтеФан Радослав није могао на нрстену представити већ и због тога што тада још није био краљ: он се је оженио Аном Дукеном по жељи и за живота свога оца, краља Стевана Првовенчаног ®) — дакле тада још није имао краљевске титуле. Није Пападимитрију био срећнији ни са напоменом о употреби имена СтеФан у византијском времену (стр. 14), јер тиме што по свим византијским споменицима није могао скупити више од четири примера (два од њих била су позната и Крумбахеру, стр. 449), свакако је доказао баш оно што није желео — да је т. ј. Крумбахер с правом тврдио како је име СтеФан у Византинаца заиста врло ретко. Међутим владаоци Србије, почевши од Немање, зову се готово без изузетка, сви тим именом, и зато Крумбахер има несумњиво право што а рпоп локализује ирстен на срнском оријенту. После свега овога јасно је да се Пападими-

5 ) Етесраго^ {и^ о Л о V к а д, на једној иовељи у бечком архиву, в. МгМовгсћ, Мопит. 8егћ. (УЈеп., 18 58) № XXIII (стр. 19 идд). Ово није усамљен пример. Између осталог, и на Немањиној повељи манастиру Хидендару надази се здатан Немаљин нечат са грчким натписом: всрџауХд Ете/рагџ џеуа^Лоу ^оулатоV гоИ №џапа. Оригинад се надази у Пародној Биб.шотеци у Београду ; иубликован је у Мјк1о8Јсћ, Мопит. 8егћ. № 9 (стр. 4). Микдошић — упред буди речено — (извесно по деду Д. Аврамовић-в, ОписанЈе древностш Србски, Веоград, 18 4 7, стр. 18) погрешно тврди да је нечата нестадо (, ( 81§Шит пипс ауи1зит"): он се надази на повел,и, али је могао бити, зато што је врдо скупоцен, привремено укдоњен. За ове сам податке захвадан Г. проф. Јов. Н. Томићу, библиотекару Народне Библиотеке. ®) В. Љ. Ковачевић, Жене и деца СтеФана Првовенчаног. Глас С. К. Академије 6 0 (1901), стр. 31 идд. О женидби Радоолављевој в. Доментијан (Изд. Т>. Даничић, Београд, 1 865), отр. 261 ; М. ДриновЂ, О н -ћкаторвЈхт, трудахг Димитрјл Хомаиана. ВизантШскШт, Бременникг 1 (1894), стр. 328, упор. и Јован Радонић у Летопису Матице Српске 208 (1901), стр. 128. — Са овим ме је подацима обвезао Г. Д-р Јован Радонић, професор Универзитета.

тријеве замерке ие могу одржати, и нама остају недирнуте све епиграФске, литерарне и историјске конзеквенције Крумбахерове. На овом ћу месту навести још један доказ да је прстен морао постати у крају где се употребљава ћирилица, — да је дакле словенског порекла. На горепоменутом Немањином печату у речи КЕМАША употребљена је за 1А лигатура, која у грчким мајускулама не постоји, а на печату је постала, изван сваке сумње, нод утицајем словенског писања Нб/ИАНШ. Овај изузетак међу печатима византијске епохе довољан је да нам потврди врло важан Факт да је на византијску еииграфику, код споменика који су иостали на словенском земљишту, могло бити утицаја ћирилице. На прстену међутим имамо у речи ХЕР01Н место N - Н У византијским епиграФСким споменицима нема иотврде за Форму Н (в. Крумбахер, стр. 424); јасно је дакле да је и овде, као и на Немањином прстену морало бити утицаја ћирилице 7 ), који ће се, разуме се, моћи најлакше да замисли на словенском делу Балканског Полуострва. Кад још додамо да због имена СтеФан не могу, по свој прилици, ући у комбинацију Бугари, остају нам још једино сриски крајеви, на које нас упућују и остали подаци на прстену. На овај начин морамо знатно редуцирати оно што Крумбахер говори о палеограФском утицају на облик слова на прстену (в. стр. 423 идд.). Према томе имамо још мање разлога да мислимо да је 01 у ХЕР01Н палеограФска лигатура, у коме бисмо је случају, заједно са Пападимитрију (стр. 3), а против Крумбахера (стр. 423 идд), морали разложити у сп. 8 )

') О обдику слова Н у ћиридици, из XIII века, не могу на овом месту говорити више, јер се ствар не би могла представити без цртежа иди ФотограФије. У Мајеровом лексикону (ведико издање), 8. V. Ра1ао§та;)Ме, јавља се Форма Н у Факсимиду једног словенског споменика мадо доцнијег времена од онога из кога је прстен. 8 ) Да су орпска вдастела у средњем веку носила прстеље с натписом, види се из једне народне пеоме „Косовка дјевојка" (Вук Караџић, Српске народне ијесме 3 , Биоград, 189 5, II, 50, 8 3 идд) : На, девојко, бурму иозлаћену, По ћему ћеш мене споменути, А ио бурми, по имену моме.

В. Чајк.

ПЕСНИЧКА АНТОЛОГИЈА ЈУЖНИХ СЛОВЕНА Нешто у засебним издањима, а много више ио српским и хрватским књижевними политичким листовима, угледао је света читав низ превода бугарских и словеначких народних и уметничких песама.