Nova iskra

— 76 —

(ПРВИ ПОКУШАЈ РЕГУЈ1ИСАЊА СРПСКЕ ВАРОШИ У БЕОГРАДУ 1834.—1836.)

АРХИВСКА СТУДИЈА ТОДОРА СТЕФАНОВИЋА ВИЛОВСКОГ (свршетак)

о свој прилицп, као да се Цветко Рајовић сав био иосветио овоме послу, јер већ на почетку 1834. год. иаилазимо па његов оиширан пзвештај кнезу Милошу о томе шта је све радио да изврши кнежеве наредбе у ногледу пресељавања Савамалаца и регулисања нове вароши. Из рапорта кнезу Милошу од 11. Фебр. 1834') види се, да је унравник вароши у споразуму с Београдским Судом објавио становницима савамалским, да се отуда селе и да своје ново насељење »сједине« с Палилулом куда ће он са судом изићи да место њиховог новог становања размере и да им одреде илацеве за зидање кућа. Затим је ишао у Земун да се састане с тамошњим баумајстором Фелбером и да му понуди да се прими посла око уређења нове вароши. Јавља, да је исти одговорио, да се због старости не може нримити понуђеног му посла и да је предложио да се узме какав »баумајстор® из Беча, коме би се морала дати стална плата и титула дворског архитекта и баумајстора (Но^агсћИек!; ипс! НоЉаитеЈв^ег). Баумајстори из околине Београда, н. пр. из Земуна и Панчева не могу се употребити за овај посао, јер су то обични зидари, а не архитекти. Односно кнежеве наредбе да нађе људе који би хтели да пеку потребну цигљу, мисли, да се овај посао повери учитељу Томи Солару , 2 јер исти разуме иосао добро ијер неће допустити да се држава оиггети. Позива се на Стевана Радичевића, који Солара и његове способности добро познаје и мншљења је, да треба што пре почети са печењем цигле и црепа како би се већ-у априлу месецу могли почети радовн. У исго доба јавља, да је се постарао за цигљу и са друге стране, јер ће је

1 Држ. Арх. К. К. Београдоки конак. 11. Фебруара 183 4. Извештај Цветка Рајовића кнезу у Крагујевац. 1 Тома Содар није био добар учитељ. Атанаоије Теодоровић, унравитељ нормадне шкоде у Београду, поднео је 3 1. Авг. 1832. кнезу Мидошу о њему врдо неповољно мишљење, карактеришући га као а бједног Дјетонаставника" и за „званије учитељско несиособнога" човека, којега би требадо што пре укдонити са дужности. Као да је ово био гдавни раздог, те је Содару поверен посао да пече цигљу. Изгдеда да је он овај заиат „добро испекао", јер је дуго вршио дуж.ност <( надзорника правител.ствене цигљане."

требати у огромној количини, ако кнез мисли да гради све оно што је наумио. Зато је, по заповестп кнежевој, наредио шта треба, да се празне лађе, дрварице, из Саве спусге у Смедерево, те да се и отуда довуче цигља у Београд. За цигље из Вишњице држи, да треба да се довуку у Београд на колима а не на лађама, јер је то посао много простији, а у иеколпко и јевтинији. На крају предлаже кнезу, да се сем цигаља довуку п греде и креч, јер је нужно да се све преуготови још пре доласка архитекта, кога ће главни иосао битп да изради план за регулацију вароши и да постави темел>е кнежевим и ),нравIIтељственим (( здањима у њој. Како му је кнез био наредио да купи у Панчеву за пренос материјала иеких нет лађа, чамуља, то узима себи слободу, да умоли кнеза да сме одустати од ове куповине, пошто му се указала прилика да може купити у истом месту две велике лађе за 700 талира, које би боље одговарало сврси којој су намењене. У исто време, кад је почет посао око насељавања Палилуле и регулисања Савамале, ноложен је основ једном новом крају вароши око Баталџамије и испод Ташмајдана, коме су Маркова црква и ново гробље давали сигнатуру. У непосредној близини Батал-џамије и на смедеревском друму, настанили су се баруџије и фишекџије, који су дотле живели и барут продавали у разним крајевима српске и турске варопш. Узрок овој сеоби баруџија из вароши у гробљански крај био је пожар, који се 4. Фебруара 1&34. деспо у кући неког Симе Ковачевића у Савамали. Овај је пожар могао имати врло жалосних последица, јер је у дућану било око 600 ока барута. Али је, на срећу, ватра за времена угашена. Људи из околине нашли су се Сими у невољи, пошто им беше обећао да ће им зато платити. Но Сима нпје одржао своје обећање и нпје им илатио ништа, што је кнеза Милоша побудило да нареди Народиом Суду, да спасиоцима Симине куће изјави кнежево признање а Симу да под претњом затвора принуди »да људима плати 5000 или онолико гроша, колико им је обећао.« 8

Дрзк. Арх. К. К. Народни Суд. 9. Фебруара 183-1.

ПОСТАНАК САВАМАЛЕ