Nova iskra

— 68 —

собу и читам кришом. Мама ме у вече тера да легнем, а ја са важним лицем набрајам колико предмета имам да учим. Спомињем геограФију, хигијену, Физику, математику и још пуно других књига са страним називима. Мама се уплаши од ових страгцно учених ствари, па ме зато оставл>а на миру. Само који пут махне главом и уздахне. Ја се застидим своје лажи и да бих поправила погрешку, питам је: да није болесна? А она одговара забринуто: »Не, дете, само се чудим наигго вам те силне науке! Боље да учите вести, плести и кувати!« Ја се ухватим за главу и само што не јаукнем очајио: »Та то је оно, што ја мрзим силно, из дубине душе!« али се савлађујем и одговарам мирно: »Такав је програм, зар сам ја крива и зар треба ми женске да останемо вечите незналице?« Мамаплане: »То је на моју адресу упућено. Зар сам ја незналица, ако сам мање учила од тебе и зар ћеш ти зато бити срећнија што више учипт. У осталом, мени је доста пгго знам чнтати и писмо написати ! (< и Не мама, нисам те хтела вређати, опрости ми. Сада је друго време и друге су потребе!« објашЉавам ја кроз сузе и ако ии сама не знам, које је то време и које су то потребе. Тако сам крадом читала и Робинзона и Жил Верна и Бул>а и Мил. Видаковића и Суботића и много разних несавремених и савремених романа и приповедака. Билоје књига чак и са старим правописом, па ипак сам и њих читала и са муком се довијала пгга да радим са г ћ, б , г б , кадгод би ми препречили пут. То је тако трајало неколико година, док ме једног црног дана ујка не ухвати на делу. Погледа ме једним страшним погледом пспод намрштених обрва, узе своје књиге и пође из собе. На вратима се окрете и рече оштро: »Кад већ хоћеш да читаш, тражи од мене! с( — али ја не затражих никад ни једне књижице од њега. Било ми је тада 15 година. Почнем поред својих школских задатака вредно учити немачки и руски. Немачки сам већ непгго знала, а за руски језик сам се заинтересовала читајући у преводу, немачком или српском, Гогоља, Гопчарова, Тургењева и друге. Колика срећа за мене читати у оригиналу »Обрив« од Гончарова! И данас је тај . роман за мене најлепши од свих које сам до сада читала. Кад навршим 17. годину, умре ми мајка, а ја пређем својој тетки, старијој удовици без деце, која је имала доста иознанстава. Теткаје била наследила од свога мужа проФесора лепу библиотеку, те сам читала опет врло много, али сад већ са избором. Кад прође година жалости, поведе ме тетка ирвп пут на пгранку. Било ми је 18 година. Била сам као очарана цело вече. Стајала сам пред великим огледалом у теткиној »чистој® соби и нисам могла познати саму себе. Зар сам збиља ја она лепа, висока девојка, кестењаве косе и црних, сјајних очију, у белој. халшни од лаке свиле, ма.ло деколтованој, са ружама у коси.

Мислила сам да сам најлепша на свету. Тетка се вртела око мене, намештала ме и дотеривала. Ја сам се смешила на своју слику у огледалу и дивила се самој оеби. Али кад уђосмо у салу, ја изгубих своје самопоуздање: очи ми засенише од сјајних накита и тоалета, Фракова и блиставог ОФицирског одела. Све се око мене окрете и ја се занесох. Глава ме заболе од силних утнсака. Мириси су ме гушили. Моја ми тоалета изгледаше бедна, а ја неспретна и смешна. Дође ми да се бацим својој доброј тетки око врата, те да се исплачем као мало дете. Зажелим, да сам далеко, далеко од ове вреве, од овог хладног сјаја, да се нађем иа малом имању свог покојног оца, у унутрашњости, где сам последњих година редовно лето ироводила. Како бих се радовала, да се у незграпним ципелама и цицаној хаљини всрем по бреговима, слушам тице, миришем шарено планинско цвеће. Теткин ме глас трже из ових мисли. »Маро, да ти представим г. Светозара Иавловића, правника«. Ја се нагло окренем и опазим црномањастог високог младића, који ме замоли за игру. Ја му се поклоним врло неспретно примајући позив. Играла сам више пута тога вечера с њиме, али он ие учини Бог зна какав утисак на мене. Мој идеал требало је да буде плав, нежан, а г. Павловић је био обичан, црномањаст човек, ни леп, ни ружан, — као и сви остали. После забаве г. Павловић је чешће долазио к нама, читао је са мном и шетао, а када те године заврши права и доби месго у суду, запроси ме. Ја сам се веома изненадила. На љубав и брак још нисам имала времеиа да мислим. Он ме је запросио, тетка ме наговарала а ја погнула главу. Обична историја! Тетка ми да скроман мираз: нрепише на мене своју кућу. Ми отпутујемо у Швајцарску и вратимо се после шест недеља у гнездо, које нам је тетка наместила. Вратимо се у Београд, али она живахна, весела и наивна Марица (како ме кадикад звала тетка) остаде у лепој ТПвајцарској. Кући се вратила бледа и разочарана жена. То ли је брак дакле, мислила сам. Ни једног слободног дана, ни једне испуњене жел>е, ни једне слободне мисли! Моје ја се губи, нестаје га. Муж ме увек гледа некако укочено, хладно, озбиљно. И мој начин живота се променио. Устајем рано, спремам журно. Кувам и радим триста безначајних ситних ствари. Чак и не читам више. Живот тече монотоно, једноставно и — нигде излаза. »Ти не знаш кувати, драга моја! С( рече ми једног дана мој муж суро, хладно: »Ииши тети да дође, па нека те научи, доста се гостила (С . Мени клецнуше колена, у мало не заплаках и нехотице, кад погледах у његово озбилшо и замишљено лице. Није ми ништа добро обећавало. Иије ме храбрило ни нрекоревало. Мени се срце стеже од бола. Ћутке узмем мрску, започету