Nova iskra

— 138

СПАСОВА ЦРКВА У ЖИЧИ

ад је 1459.год. за време управе над црквом патријарха Арсенија II Србпја коначно потпала под Турску, онда је наступидо опште пустошење градова и магМстира у Србији и у ^рпским земљама. Жичу је у то доба "ла постићи судбииа осталих мапастира. Ну са свим је непознато, кад је она запустела. Судећи по рестаурацији, која је на н,ој у XVI веку предузета, она је морала веома пострадати. М. Ђ. Милићевић 24 вели, да је према једној белешци на некоме ттсалтиру из Шишатовца Жича нохарана и опустела 1520. год. И Руварац вели, да су жички игуман ТеоФил и мопаси Иларион и Висарион основали манастир Шишатовац пзмеђу 1545. и 1550. годпне. 25 То су били духовници, који због турскога насиља оставише свој манастир. Науез са свога пута у Цариград 1543. год. спомиње на ушћу реке Ибра градић 2агас^?)' 26 Ну не може се безусловно тврдити, да је он ту мислио на Жичу. Жича је, како изгледа, или за време прве запустелости, о којој говори ђакон Атанасије 27 или нешто доцније била пострадала, тако да је доцније рестаурација цркве била неопходно потребна. Према белешци ђакона Атанасија (1691. до 1699. године) прва запустелост била је у XV веку, када су Турци освојили све српске земље и попленили цркве и манастире. За сто година беху манастири пусти. Ну за других сто година ирилике су се биле већ измениле. Ма да српске землзе беху под турском влаплћу, инак су се људи били намножили и обогатили. Манастирима је притицала са свих страна помоћ дарежљивих хришћана, те се беше за цркве збрало доста сребра и злата. Ово се, разуме се, брижљиво крило од Турака. Ну и у то доба само једна трећипа српских манастира беше поново пропојала,

11 Гласник С. У. Д. 21. (Манаотири у Србији). За иомеиути заиио Мидићевић је чуо од пок. епиокопа Јанићија Пешковића, а оам га није имао при.шке видети. Ми ииомо ништа могли сазнати о томе запису. Узадуд сцш се обраћади некодико пута тим поводом г. Д. Руварцу, протојереју. 25 Цитирано код Д. Руварца. Опие Фрушкогорских манастира од 17 53. год. сгр. 13. и 131. и 159. 26 На(1. Јидох1оV. Акапетуе 124. стр. 80. (Упор. и стр. 83.). 27 Споменик Академије V стр. 31. и сд.

(свршетак) а две трећипе српских цркава и манастира остадоше пусте за две стотине година. 28 Како је према овој белешци, која је у оскудици других помена драгоцеиа захисторију наших манастира у доба робовања под Турцима, великп део манастира у другој иоловини шеснаестога века имао братства, то не би могла бити искључена могућност да је у то доба и Жича била у реду манастира, који су радили. Због великога хисторискога значаја свога она је несумњиво требало да буде међу првим црквама, којој су дарежљиви хришћани иоклонили своју пажњу. Ово је могло бити у толико пре, што је њу, као негдашњу архиепископску цркву, везивала тесна спона са патријаршиском црквом у Пећи. Са обновом оне требала је да иде упоредо и обнова цркве у Жичи. II друге неке околности говориле би у прилог тврдњи, да је Жича у другој половини шеснаестога века била у реду оних манастира, који иису остали пусти. Имамо сачувану једну белешку, да је у Жичи умро 1587- год. "23. јуна патријарх пећки Герасим. 29 Из ове кратке белешке ми не бисмо смели, свакако, извести закључак, да је патријарх Герасим обитавао у Жичи. Могла га је смрт на овоме месту сасвим случајно задеситн приликом његова обилажења цркава и маиастира у подручној му области. ГГу ова нам белешка знатно иоткрепљује тврдњу, да Жича у то доба није бгша пуста. Ова тврдња би Добила са свим друго значење једном допуном, у којој се износи, да је реченп патријарх споменутога датума ногребен у Жичи. 30 Ако бп ово било тачно, онда је поуздано, да је црква у Жичи у ово доба не само радила, већ да је била и угледан манастир. Нама није познато, да су се ноглавари црквени сахрањивали у заиустелим црквама, где им је гроб могао свакога тренутка бити оскврњен, већ, на против, имамо сачуваних сведочанстава, е су се они ревносно бринули, да буду сахрањени на безбедним местима у среднни братства, које би се у доба опасности постарало, да пм мртво тело склони на поуздано место. Тим самнм, што

28 Љ1(1ет. 29 Гласник С. У. Д. 35 отр. 74. Унор. и Гласник 47 стр. 27 5. 30 Гласник С. У. Д. 23 стр. 2 47. прим 2.