Nova iskra

— 140 —

и третира га као целину за себе. Док се у раиијој уметности сви делови тела третирају као саставни делови једнога организма, овде се сваки део тела третира за себе и веза између појединих делова изгледа сасвим случајна. Тамо је на хтр. врат природни посредник између главе и трупа, овде изгледа као да је глава па н, накнадно насађена. Тамо су прсти на ногама третирани као саставни делови стопала, овде они изгледају сасвим случајно везани за стопало. Све је стилизирано и то чини најслабију страну ове уметности. Отуда се и коса не третира као једноставна маса, нити у драперијама и њиховим наборима има чега природнога. Чисте боје нису скоро никако примењене, већ доминира композиција тонова појединих боја. Нарочито је карактеристично за ову уметност зелено сенчење меса. Све ове особине стилске у живопису Жиче упућују на живопис Атонских цркава из XVI века. Ово би служило као најјачи доказ, да је Жича у XVI веку била рестаурирана. Изгледа, да је за ову обнову најподеснија била друга половина XVI века, можда баш последња четврт истога столећа. Зна се, да је и саборна црква у Хиландару у то доба (између 1571. и 1582. год.) била живописана. Ако смо један запис, угребан у зиду олтара цркве у Жичи, тачно прочитали, опда се сме тврдити, да њен живопис ни у коме случају не може бити из доба иосле 1602. године. Запис је урезан у живопису јужно од источнога олтарскога прозора и гласи: »Висарјшп ^-|Н С( т.ј. »Висарион 7110 (= 1602.). <с Ми смо уз то на северноме зиду простора исиод куле налазили записа, које нисмо могли дешиФрирати, али који нас својиМ палеограФСким особинама јако подсећају на записе из последњих дана XVI века. У живоппсу прислона јужне капеле налази се до самих врата, која воде у јужну капелу из спољашњега нартекса, угребан један запис, који гласи: »1627. приеше (?) Латини градв (?)...« А у једноме запису на северноме зиду простора испод куле угребана је година 1630. Наовоме зиду налази се тако исто један интересантан запис, у коме је оставио трага патријарх Пајсије: »вв лЗуго /^. р. л. о. приходихв азв смћренп Паусеи...« 32 Како су сви ови записи из првих десетина 17. века, то би се могло закључити, да је живопис, у коме су они угребани, нешто ранији од њих. И ови нас записи, дакле, упућују на то, да је живопис цркве у Жичи, вероватно, из друге половине 16. века. Калужњацки 33 мисли, да су текстови обеју листина на зидовима простора испод куле доцније састављени. И В. Богишић 34 долази до закључка, да су натписи новији, можда обновљење старих. По палеограФским знацима писмена (на пр. з, о, к, 1ц •») и ио неким језичним особинама ми имамо утисак, да су ови из XVI века. Поједине речи већ су 32 Исте године бавио се патријарх Пајсије у манастиру Војидовици и Шишатовцу. Види Љ. СтојаиовиИ, Записи и натписи. 33 Агс1пу Јиг 8]ау18оће Р1п1о1ое1е XIII стр. 7 3.— 8 0. 34 Писани закони на словенскоме југу. Загреб 1 872. стр. 20.

одвојене једна од друге, што до XVI века нпје било познато. 35 На основу свега овога ми бисмо смелн изићи са тврдњом, да је Жича у XVI веку рестаурирана. Познато је, да су Турци давали донуштење за оправљање пострадалих цркава, али се у дотичним Ферманима прописивало, да прп обнављању црква не буде већа него што је пре била. Ако би се десило да буде увећана, онда је наређивано да се поквари. 36 Из тога можемо слутити, да се у плапу своме црква у Жичи при овој рестаурацији придржавала плана, који је имала при иретходној рестаурацији за владе Милутинове. Црква је тада с обе стране олтара имала по један простор, за којс је тешко погодити, чему су служили. Како се но живопису види, да у олтару није било отвора, којп би комуницирали са овим просторима, то се може извести закључак, да су оин билп сасвим одвојени од олтара и да са њим нису нипгга заједничкога имали. Тек је доцније (вероватно у XVIII веку) пробијен отвор између олтара п севернога про стора и тако се успоставила веза између њих. Можда би објашњењу, чему су служили ови простори поред олтара, могло припомоћи једпо место у Доментијана , 3 ' на коме се вели, како је Немања, бавећи се као монах Симеон у Ватопеду, иаредио, да му начине ћелију уз олтар велике цркве са прозором, кроз који би могао гледати служитеље светога олтара, кад служе у велнкој цркви. При иоследњој рестаурацији оба су ова иростора сравњена са земљом, а отвор на северној страни олтара зазидан је. Приликом рестаурације у XVI веку зазидани су ирозори, који се налазе западпо од северпнх и јужних врата нартексових. Овн прозори показују само један и то ранији живопис на својим странама. Узидани део са унутрашње стране партекса показује живопис пз XVI века. И са спољашње стране узидани део превучеп је малтером, који је за тим црвено обојен. Преко овога малтера припознијој рестуарацији дошао је други слој малтера, којн је такође црвено обојеп. Доњи слој малтера истовремеи је са живоппсом пз XVI века. На овоме доњем малтеру урезапи су многобројни записи, од којих бп неки изншлп на видело тек кад би се скинуо горњн малтер. Ови су записи пстога карактера као и многобројпи записи урезаии на зидовима простора испод куле. Прозори, којн се налазе на источној страни од северних и јужних врата нартексових, остали су у ово време иезазидани. На њиховим странама налазе се две малтерне коре једна испод друге, а обе су покривене живоиисаним орнаментима. Горња кора малтера непрекинуто се продужава по зидовима, на којима је живопис из XVI века. На њој се доле испод прозора дају констато-

35 А. II. Соболевскш Славано-Русскал шиоограмл 1901. страна 4 3. 36 Види Аетоиис М. С. 10 9. стр. 39, 3 ' Даничић Живот св. Симеопа и сб . Саве 180 5. сгр. 5 4. и 15 5.